КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

Драган Радојчин
Драган Радојчин

17. 03. 2026. у 19:10

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

Фото: М.Стевановић

У рано јутро, 16. марта 1981. године, у подметнутом пожару изгорео је конак Пећке патријаршије, древног чувара српског идентитета и духовности.

Ова годишњица није само болно подсећање на изгубљено културно благо већ и опомена на континуитет затирања српског бића у јужној покрајини. Пожар из 1981. године остао је у народном памћењу као прва велика буктиња која је најавила потоње олује и систематско уништавање светиња, праћено прогоном и егзодусом нашег становништва са простора Косова и Метохије.

Фото: М.Стевановић

Пећка патријаршија

Петковић: „Албански сепаратизам у својој сржи - антисрпски и антиправославни“

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић огласио се јуче поводом ове трагичне годишњице, истичући да се ни након више деценија није променила матрица деловања албанских екстремиста према српском духовном наслеђу.

— Паљење конака Пећке патријаршије пре 45 година био је јасан сигнал куда води албански сепаратизам, који је у својој сржи антисрпски и антиправославни - поручио је директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Према његовим речима "давна 1981. година била је увод у многа зла која су се обрушилана Србе и Српску православну цркву у потоњим годинама и деценијама, а матрица паљења, рушења и уништења до данас је остала суштински део идеологијеи праксе екстремних албанских политичких структура на Косову и Метохији."

Селаковић: Лојалност Косовском завету

Министар културе Никола Селаковић недавно је, на отварању изложбе о српским средњовековним манастирима у опасности, уприличеној у Лесковцу поводом 20. годишњице уписа манастира Високи Дечани на Унескову листу светске баштине, подсетио на пресудан значај очувања свести о нашем пореклу на овим просторима.

— Истину једино може да промени губитак наше свести о томе да све оно што је на Косову и Метохији — а што сведочи о континуитету нашег етничког и националног присуства, наше државности и културе — изворно и изнад свега припада нама. То може постати туђе тек када га се ми одрекнемо — поручио је Селаковић.

Он је указао на поразну чињеницу да је од 1999. године до данас уништено 156 српских цркава и манастира и 255 српских гробаља, док је више од 10.000 икона и разних црквених драгоцености украдено или неповратно уништено.

Од Пећи до погрома: Крвави низ скрнављења

Чињеница да се годишњица паљења конака Пећке патријаршије (16. март) обележава само дан пре годишњице стравичног Мартовског погрома (17. март) симболично спаја деценије прогона у један нераскидив низ. Пожар из 1981. године био је планирани удар на Српску православну цркву у којем су уништене вредна ризница и библиотека, иако је главни храм тада чудотворним сплетом околности опстао. Међутим, 2004. године, руља је кренула са истом намером – да докрајчи оно што пламен из 1981. није успео. Тада је за само два дана уништено 35 православних цркава и манастира, док је на хиљаде Срба протерано са својих огњишта, што је представљало наставак терористичке стратегије албанских сепаратиста започете деценијама раније.

Фото: Архива Новости

Најупечатљивији, а уједно и најмрачнији симбол овог погрома постао је снимак Албанца који се попео на кров цркве Светог Илије у Подујеву и пред камерама бесомучно ломио крст изнад олтарског дела храма. Према каснијим сведочењима, овај починилац је оболео од тешке болести и преминуо у мукама 2015. године, док су трагичне невоље погодиле и чланове његове породице. Многи су у томе видели „прст Божанске правде“, верујући да се светиње не руше некажњено, јер удар на дом Божји представља грех без преседана.

Мартовски погром, који се догодио између 17. и 19. марта 2004. године, остаје забележен као највеће етничко чишћење Срба на Косову и Метохији од доласка међународних снага 1999. године. У овом организованом насиљу погинуло је најмање 28 особа, више од 900 је тешко повређено, а преко 4.000 Срба и других неалбанаца протерано је из својих домова. Потпуно је етнички очишћено шест градова и девет села, међу којима су Приштина, Призрен, Ђаковица, Урошевац, Гњилане и Обилић, као и села Слатина и Бело Поље. Непосредан повод била је лажна вест о страдању албанских дечака у реци Ибар, коју су косовски медији искористили за покретање масе од око 60.000 људи у ономе што су међународни званичници касније описали као добро оркестрирану и координисану акцију.

Фото Tanjug

Неугасиви пламен трајања

Размак од двадесет три године између пожара у Пећкој патријаршији и Мартовског погрома само је хронолошка варка; у суштини, реч је о једном истом трајању страдања. Пламен који је захватио конак српске светиње 1981. године и рушилачки бес који је 2004. покушао да избрише сваки траг нашег постојања, извирали су из истог корена - порицања српског права на историју и идентитет.

Ипак, историја нас учи да се дух једног народа не може спалити нити порушити заједно са зидинама. Иако су градови очишћени, а многа села опустела, обнова порушених храмова и истрајност оних који су остали сведоче о томе да је Косовски завет јачи од сваке политичке или физичке силе.

ЗАВЕРА ЋУТАЊА ИЗ 1981.

Власти тадашње Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово су након 16. марта 1981. године чиниле све да умање значај овог догађаја, упорно инсистирајући на тези о „несрећном случају” и неисправним димњацима. Ипак, неспорне чињенице говоре да је ватра избила на неколико места истовремено унутар старог конака, што је јасан доказ подметања пожара.

Данас је потпуно јасно да је то био први добро организовани напад албанских сепаратиста на Српску православну цркву у другој половини 20. века. Циљ је био недвосмислен: застрашивање српског народа и свештенства како би се убрзало њихово исељавање са простора јужне српске покрајине. Ова „завера ћутања” тадашњег режима само је охрабрила будуће екстремисте који су своју рушилачку енергију поново ослободили у погрому 2004. године.

Паљење Пећи и погром из 2004. остају урезани у нашу националну свест не само као дани жалости, већ као вечни подсетник да се светиња не брани само каменом, већ живим сећањем и непоколебљивом вером у повратак достојанства.

Док год памтимо дим изнад Патријаршије и крст са цркве у Подујеву, пламен мржње неће успети у својој намери – да нас натера на заборав.

БОНУС ВИДЕО: 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ХРВАТИ ВЕЛИКИ И ЈАКИ ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".

12. 03. 2026. у 19:25

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10

Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)

Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)

ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.

14. 03. 2026. у 11:54

ЈЕДНА ОД НАЈЗГОДНИЈИХ РУСКИЊА ЧЕКАЛА ДОНЧИЋА У ТУНЕЛУ: Дао јој је 25 милиона долара, ево шта се онда десило (ФОТО)