Друштво

"У МОМ УЗОРКУ БАРИЈУМА ЈЕ БИЛО 1.442 ПУТА ВИШЕ": Како нас НАТО још убија - Исповест Мирјане Рајић из Београда (ФОТО)

Милена Марковић

27. 03. 2026. у 07:00

КАКО сам, питате? Добро сам. Мислим само о лепим стварима. Маштам. Све ружно потискујем. Мада, врате се, понекад, слике које узнемиравају и боле. Тада кажем: колико потресних судбина има, колико деце беспомоћне којима је рак орочио живот, ја немам право реч да изустим.

У МОМ УЗОРКУ БАРИЈУМА ЈЕ БИЛО 1.442 ПУТА ВИШЕ: Како нас НАТО још убија - Исповест Мирјане Рајић из Београда (ФОТО)

И, право да вам кажем, непријатно ми је да говорим о себи. Опет, кад помислим на време страдања 1999. и последице које долазе на наплату и долазиће, у мени се пробуди гнев: зашто да ћутимо и опростимо? Можемо, барем, да учинимо толико да не заборавимо. Да о томе сведочимо.

Мирјана Рајић из Београда, овако је одговорила на позив "Новости" да сведочи о својих две деценије и више лечења од канцера дојке, од којег је, како сумња, а ту сумњу потврђују и резултати из референтне италијанске лабораторије, вероватно оболела због излагања канцерогенима које је НАТО изручио на нашу земљу, што са муницијом са осиромашеним уранијумом, што бомбардујући електро, хемијска и друга постројења. И тако нам затровао све: ваздух, земљу, воду.

Са Мирјаном разговарамо након што је добила налаз из Chamiche e Ambientali лабораторије, где посредством адвокатске канцеларије Срђана Алексића из Ниша, оболели који сумњају да су њихови карциноми последица НАТО бомбардовања, шаљу узорке ткива на анализу.

Налаз из лабораторије у Италији документује присуство осиромашеног уранијума и других тешких метала у телу наше саговорнице. У Мирјанином узорку нађено је 10.384,83 микрограма алуминијума по килограму телесне тежине, што је 312 пута изнад дозвољене границе од 33,3 микрограма. Баријума има 3.462,76 микрограма, што је чак 1.442 пута више него што се толерише (2,4).

Верујем, неки суд ће казнити зло

СЕСТРА Мирјане Рајић, прича нам, живи у Панчеву, граду који су засипале НАТО бомбе у више наврата, уништавајући хемијска постројења и "Рафинерију".

- Кад сам сестри испричала какви су резултати стигли из Италије и да сам решила да се придружим тужби против држава које су сејале болест и смрт у мојој земљи, мом Београду, казала ми је: "Не млати се, џаба, нема од тог ништа!"
Ја, ипак, верујем да ће, запамтила ја то или не, негде неки суд некад да казни то зло од људи и држава.

Значајно је повишено и присуство кобалта, олова, а мангана има 178 пута изнад референтне границе. Нађен је и уранијум - 20,12 микрограма.
Отресита. На први поглед, жена - стена, Мирјана је мир нашла међу цвећем. На крају једног београдског булевара је отворила цвећару. Мирно је, каже, примила резултате из лабораторије у Италији.

- Кад прођеш најтеже, немаш право на стрепњу - каже.

У време НАТО агресије пре 27 година, била је радник Другог одељења "Срболека". Мајка два дечака од шест и четири године. Дежурало се, тада, у свим државним предузећима. Мирјани Рајић је та обавеза запала баш 29. априла 1999. Тада је мета агресора био Савезни МУП, на неколико десетина метара изнад "Срболека".

- Задремали ми мало на картонским кутијама, када је грунуло. Једном, па још једном. А, ми? Нико не бежи! Сви смо испред, да видимо. Огуглали смо, ваљда... Одозго, од МУП прашина. Паљевина. Стојимо, дишемо у том диму. Били су то дани кад нисмо мислили на себе. Мени је важно, једино, да су деца на сигурном. Сутрадан и све наредне дане пролазимо поред тог стратишта. И нико од нас није помислио да ће нам, можда, сва та чуда од бомби ударити на здравље. Па, разарале су и заустављале животе, ко још да мисли о здрављу.

POGLEDAJ GALERIJU

Мирјанин "Срболек" је преживео агресију, али није и октобарске промене 2000. Преметали су га из руке у руку, као јефтину проститутку. И на крају угушили.

- Сналазила сам се, подизала децу, али ме умор све више обарао - прича нам Мирјана. - На десној дојци сам приметила да нешто није у реду. Била је то шеста година после бомбардовања. Јавила сам се на Институту за онкологију и тамо ме лепо примио др Дејан Ђуришић: "Жено, ти си за батине, шта си чекала досад?" Рак је био у одмаклој фази.

Зрачење и хемиотерапије јесу донекле помогле. Оперисали су ме уочи мог рођендана 12. маја, 2005. Сутрадан сам отишла кући са дреном у рукама. После превијање сваки трећи дан. Па контроле, конзилијуми. Па лекови... Једни помажу, други одмажу. Сад креће остеопороза...али је глава на раменима и мислим да је "чиста."

Доказана кривица Алијансе

АДВОКАТСКА канцеларија Срђана Алексића која заступа оштећене током НАТО агресије на СРЈ у пролеће 1999. уско сарађује са тимом истакнутог италијанског адвоката Анђела Фиоре Тартаље. Он је пред судовима у Италији добио више од 500 пресуда у корист италијанских војника оболелих од тешких малигних обољења, током и после службе на Косову и Метохији у мисији Кфора. Доказао је да су узроци изложеност осиромашеном уранијуму током НАТО бомбардовања која је довела до оболевања.

Све што је преко те главе претурила и сачувала бистрину, Мирјану Рајић је покренуло на пут вапијуће правде - да су НАТО муниција са осиромашеним уранијумом, и други канцерогени који су се ослобађали кад мета зликоваца погоди циљ, узрок и њене болести. Придружила се бројнима које у овој тешкој причи заступа адвокатска канцеларија Срђана Алексића из Ниша.

- У Институту за онкологију и радиологију сачуван је узорак мог ткива дојке - прича Мирјана. - Добила сам га, послат је у Италију, где су потврдили присуство канцерогених елемената у мом ткиву. Није ме то сазнање пореметило. Не страхујем. Не бих ја ни уколико дође до суђења и досуђене штете, ту одштету тражила, нити је тражим. Ја тражим правду. Не надам се да ћемо сви ми, са последицама бомбардовања канцерогеном муницијом, икада да наплатмо наше муке, али можемо да пробудимо наш успавани народ. Да охрабримо и друге да сведоче. Устручавају се људи да сведоче о болести. Овој коју је изазвало бомбардовање и муниција са уранијумом. Плаше се. Чега? Говоре: могу да сведочим, али без имена, без фотографије... Шта вам је, народе. Кога штитиш, НАТО да штитим?! Не, не! Иза сваке своје речи стојим, јер говорим истину.