Друштво

СРЕМЦИ ЈОШ ПАМТЕ КАКО СУ ПОНИЗИЛИ НАТО: Годишњица обарања "невидљивог" Ф-117А у атар Буђановаца

Р. Д.

27. 03. 2026. у 19:27

БУЂАНОВЧАНИ су 27. марта 1999. били сведоци рушења мита о невидљивом бомбардеру, и највећем понижењу НАТО алијансе током агресије на нашу земљу, а 27. година касније, једино чему се надају јесте да се више никада неће поновити оно што је задесило тадашњу Југославију.

СРЕМЦИ ЈОШ ПАМТЕ КАКО СУ ПОНИЗИЛИ НАТО: Годишњица обарања невидљивог Ф-117А у атар Буђановаца

Пре 27 година, само три дана од почетка НАТО бомбардовања тадашње СР Југославије, у атару Буђановаца, села надомак Руме, 27. марта оборен је амерички авион Ф-117А, кога су због његових техничких карактеристика звали "невидљиви".

Челичну птицу вреду милионе долара оборио Трећи ракетни дивизион 250. ракетне бригаде ПВО у 20 часова и 42 минута 27. марта. Погођени авион, који је пао у њиве надомак Буђановаца, претходно је био гађан са две ракете, типа "нева", а јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани.

За други накнадно сазнали

НАЈВЕЋИ део авиона обореног у Буђановцима налази се у Музеју ваздухопловства. Такође, један део крила је део сталне поставке Меморијалне собе, посвећене херојима 250. ракетне бригаде, у команди те јединице, у Београду на Бањици. Ситније делове и комадиће авиона узели су, "за успомену" и сами Буђановчани. Тек 2020. сазнало се да је 30. априла изнад наше земље погођен још један Ф-117, када су сами амерички пилоти који су учествовали у тој борбеној мисији објавили ту информацију.

Мештани Буђановаца сећају се тог догађаја као тренутка страха, али и изузетног поноса, јер је морал нације, према њиховим речима, значајно порастао у кључном тренутку, односно на самом почетку НАТО агресије над нашом земљом.

Те вечери у локалној радио-станици радио је и Буђановчанин Златко Марковиновић.

- Отишао сам у Руму, у ноћну смену када сам из града видео ужарену куглу, која је падала у правцу села. Позвао сам телефоном најпре мајку, а онда и комшије, али нико се није јављао. Сазнали смо убрзо да је пао авион, стигао сам брзо на крај села и видео срећне људе, који се радују обарању авиона. Нисмо знали у том тренутку колико нама то значи, али смо постали свесни у наредним данима - сећа се Марковиновић.

Он каже да је важно истаћи да су, од момента када се сазнало за обарање авиона и када се прочуло за Буђановце, сви страховали од освете, плашили су се да ће бомбардовати село.