ИНТЕРВЈУ - ВИТАЛИЈ ТАРАСЈЕВ: Пропаганда запада изнова се слама о српско-руске хриди

Ситуација око кршења канона од Цариградске патријаршије имала је за последицу да су се неке помесне православне цркве зближиле, друге међусобно удаљиле. Руска православна црква и Српска црква имају по овом питању истоветне ставове.

Фото И. Маринковић

Овако у разговору за "Новости" старешина Подворја Руске православне цркве у Србији, протојереј ставрофор Виталиј Тарасјев, коментарише парадоксалну ситуацију - да у тренуцима када се светско православље услед деловања Цариградске патријаршије суочава са највећим искушењима у својој историји, две помесне цркве - Српска и Руска, бележе најинтензивније односе. Да је деловање Фанара процес дугог трајања, старији од доделе аутокефалије неканонској структури у Украјини, сведоче догађаји после Октобарске револуције и формирања СССР, када је комунистичка партија бољшевика желела да сваку религију, на првом месту, православну, елиминише. Тако се, подсећа Тарасјев, родила идеја о оснивању псеудоцрквене структуре, састављене од неканонског свештенства. Били су то тзв. обновљенци.

- Обновљенци су подршку добили од цариградског патријарха. То је парадокс православне историје. Ово чему данас присуствујемо, дакле, није новина - истиче отац Виталиј.

Српска црква је, напомиње, заузела принципијелни став по питању нарушавања канона, али то је тек један сегмент наших односа који датирају још из времена светитеља Саве Српског који је примио постриг у светогорском манастиру Русик.

* Које су могућности сарадње СПЦ и РПЦ када је реч о црквеној просвети, будући да мали број српских богослова школовање наставља у Русији?

- Многи виђени Срби су образовање стицали у духовним школама царске Русије. Нажалост, у периоду бољшевичке власти па све до пред крај постојања СССР та пракса је стопирана, а будући кадрови СПЦ за место свог школовања бирали су православну Грчку. Данас се број студената или постдипломаца који уче у Русији благо повећава. Фонд за очување хришћанских вредности, и не само он, у сарадњи са РПЦ, обезбедио је довољно средстава како би боравак српских студената у Русији био што пријатнији. Прошлог лета су два службеника из Oдељења спољних црквених веза, синодалног одељења које је под директном управом митрополита волколамског Антонија, посетили поједине епархије СПЦ тим поводом.

* Колико је блискост две помесне цркве важна за приближавање два народа, али и бољу и интензивнију сарадњу држава?

- Односи две помесне цркве, конкретно СПЦ и РПЦ имају за последицу начин на који људи из Србије гледају на Русију, или из Русије на Србију. Даље, те духовне везе стварају позитиван амбијент и за међудржавну сарадњу. Однос између цркве и државе је танан и специфичан и захтева да и са једне и друге стране буду људи кадри да каналишу односе на начин да држава и народ од тога имају духовне користи. Односи између СПЦ и РПЦ снажан су фундамент и велики подстрек и државним службеницима и председницима. У духовној равни, географска удаљеност као и величина Русије у односу на Србију губе сваки значај јер у духовној равни српски народ је велики по броју светитеља и мученика и по томе кроз шта је прошао и како је изашао из свих историјских недаћа и искушења.

* У том контексту можемо тумачити и одлуку о неувођењу санкција Русији?

- Ако бисмо сада спровели блиц анкету сумњам да би значајан број људи подржао увођење санкција. Напротив, сматрам да би број био занемарљиво мали и не само по питању санкција, већ и по питању сваког удаљавања од Русије.

* Западна пропаганда покушава да представи да су српско-руски односи пуки стереотип. Колико смо ми урадили на популаризацији историјских фаза које демантују овакве тврдње?

- Тврдње које произилазе из идеолошко-политичког става појединих западних држава ми демантујемо својим животом. Немало пута су се такви покушаји разбијали о хрид снажних српско-руских духовних веза. Запад снује, Бог одлучује. Ми имамо немали број светиња на Балкану које су везане за руски народ и РПЦ. Примера ради, у селу Адровац постоји храм посвећен Светој Тројици, подигнут на месту смртног рањавања пуковника Рајевског из доба српско-руског рата 1876. када је овде дошао велики број руских добровољаца. Ми имамо добру духовну основу коју сам нам оставили преци. Ипак, треба помно радити на осветљавању историјских чињеница. Рецимо, Пахомије Серб који је написао велики број црквених богослужбених текстова и акатиста, ужива велики углед у круговима РПЦ а о њему се у Србији мало зна.

* Колико су евроинтеграције прихватљиве за православне земље са војног, али и аспекта чињенице да ЕУ има јасно антихришћанско лице?

- Питање је колико творевина као што је ЕУ која је избацила Господа Исуса Христа из јавног живота, а сада то чини и на приватном нивоу, може бити пријемчива за православне земље. Вероватно да учешће у овом савезу подразумева извесне економске повластице, али некада су ти новци "скупи" и боље их је не стицати на тај начин.

* Вратимо се на Украјину, да ли би украјински сценарио могао бити примењен у Црној Гори?

- Иза пројекта украјинске аутокефалије стоје јаке геополитичке силе. Подсетимо да је на архијерејском сабору РПЦ, патријарх московски и Сверусије Кирил својевремено рекао, парафразирам, да му је жао што је Цариградска патријаршија постала инструмент у рукама појединих политичара са западне хемисфере који имају за циљ разбијање јединства међу православним црквама. Сумњам да ће Фанар стати на овоме, али такође сам уверен да принцип "једна држава, једна црква" који у Црној Гори заговарају они који су поздравили одвајање од Србије, икада заживети. Групација Мираша Дедеића не води литургијски већ митингашки живот.

* Говоримо о покушају злоупотребе цркве за стварање синтетичких нација?

- Етнофилија је појава осуђена као нехришћанска и страна хришћанској вери још на Првом васељенском сабору. Религија је у том смислу злоупотребљена и служи као инструмент за потпиривање националних осећања у контексту подела. Згодан инструмент у рукама политичких технолога.

* Колико је поступак Цариградске патријаршије изазвао крвопролиће, будући да се раскол сматра највећим грехом?

- Крв у Украјини је пала и као последица црквеног раскола. То се сматра једним од највећих грехова против Цркве као тела Божијег. Ако се окренемо иза себе, видећемо да се у неколико последњих година води борба између добра и зла која искључује сваки компромис и могућност суживота у једној државној заједници. Припадници канонске УПЦ на територијама које не контролише РФ изложени су најбруталнијем прогону. То је рат до истребљења.

* У високим политичким круговима САД и Изреалa помињање новог доласка Месије отвара простор за питање да ли на Блиском истоку геополитика уступа место мистицизму?

- Интересантно да су религиозни мотиви почели да прате одлуке високе вашингтонске политике наглашено од отварања блискоисточног питања. У својим обраћањима поједини званичници више подсећају на неке протестантске проповеднике него на државне службенике САД. То није случајно. У неким протестантским деноминацијама које одавно постоје у САД помоћ Израелу да опстане на Блиском истоку сматра се богоугодним задатком. Из тога проистиче и материјална подршка. Акценат на другом доласку Месије постао је саставни део идеологије присутне у сукобима на Бликом истоку.

Кијев у раљама секти

* Да ли на примеру Украјине можемо да видимо колико је репаганизација опасан процес?

- Реч је о паганским обичајима из времена пре христијанизације словенских племена који у свом коначном збиру јесу сатанизам јер практикују обреде са приношењем људских жртава - пролива се људска, дечја крв, и то је страшно. Многи припадници из кругова украјинског режима су активни верници поменутих култова. Доказа о рутуалном приношењу жртава на територијама које контролише Украјина је напретек и они су непобитни. За нас хришћане је то забрињавајуће.

Руски молебани за Космет

* Колико Руси везани за цркву знају о дешавањима у Србији?

- Православни Руси који за основу у свом животу имају веру и који одлазе у цркву упознати су са историјом СПЦ и српског народа, и они знају шта Косово и Метохија значе за српски народ, државу и Српску православну цркву. Знају и разлог зашто је Свети цар Николај Други пружио руку подршке Србима у време Првог светског рата. У многим храмовима широм Русије сваке недеље се одржавају молебани и молитве за спас српског народа на Косову и Метохији.

Препоручујемо

Друштво

0 0

Кијамет стиже у Србију: Ово је прогноза за наредних недељу дана

19. 04. 2026. у 18:40

Друштво

0 0

Колапс на граници са Србијом: Камиони стоје по 4 сата

19. 04. 2026. у 18:27

Друштво

0 0

Сутра обавезно морате ово урадити: Обележавамо Побусани понедељак, а ево шта он представља

19. 04. 2026. у 17:44

Друштво

0 0

Хладни фронт из централне Европе хрли ка Србији: Невреме стиже за мање од 24 часа, ови делови први на удару

19. 04. 2026. у 15:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације