За прераду млека у Србији се школује - 17 ђака: Средње школе за пољопривреду и прехрану пред гашењем

ИАКО је Србија пољопривредна земља у којој би струке које се баве овом граном привреде требало да буду веома популарне међу ђацима, средње пољоприведне школе у нашој земљи су пред гашењем.

Винарска школа Александровац

Мрежа школа које образују кадрове за пољопривреду, производњу и прераду хране добро је развијена, па се тако ђаци могу уписати у више од 50 установа на укупно 13 стручних профила, али већина њих остане празна након завршеног уписа. Укупна попуњеност ових установа на територији целе Србије је од 60 до 65 одсто у зависности од места до места.

У школама наводе да су због слабог интересовања ђака приморани да се преоријентишу на неке друге струке.

Наши саговорници износе алармантне податке, и кажу да се, на пример, на смеру прерађивач млека у целој земљи школује свега 17 деце и то 11 у Млекарској школи у Пироту и шесторо у Шапцу. У Винарској школи "Свети Трифун" у Александровцу, граду у коме има 70 винарија, угашен је смер винар-воноградар, јер се број деце смањивао из године у годину, а лане је само један ђак желео да се овде школује, па тај смер више није у понуди. Сада овај профил под називом техничар витикултуре и енологије има још једино у Средњој стручној школи у Иригу где се уписују два одељења.

И у многим другим школама угашени су разни пољопривредно-прехрамбени профили, а и они који опстају попуњени су само делимично.

Као разлоге за овако лоше стање, у школама наводе однос државе према пољопривреди и школама које образују те кадрове, лоше демографске прилике, али и чињеницу да данашња деца неће у њиву и у шталу, а она која хоће изложена су поругама вршњака, јер је бављење пољопривредом на лошем гласу.

Бранко Рајчић, председник Заједнице средњих школа у пољопривреди, призводњи и преради хране који је и директор Винарске школе у Александровцу каже да се скоро све установе у Србији које школују пољопровредне техничаре налазе у тешком положају. Он истиче да се једино још у Шумадији "некако држе". И ту се деца осипају, уписује се мање одељења - по једно или два - али је то довољно да опстану.

- Међутим, у центарлној, јуогисточној и јужној Србији пољопривредне школе се гасе и намају будућност ако држава, односно Министарство пољопривреде нешто не предузме - истиче он.

Набрајајући проблеме са којима се суочавају, Рајчић наводи да је школи потребно 80 хектара земљишта да би уопште постојала, па установе морају сваке године до 31. октобра да подносе захтев Министарству пољопривреде да им се омогући коришћење земљишта јер је оно државно.

- До 2007. године то земљиште је припадало школама, а онда је донета одлука да буде државно - појашњава Рајчић. - Било би добро да нам га Министарство додели на коришћење бар 10 година јер ми на том земљишту имамо вишегодишње засаде о којима бринемо. Осим тога, не добијамо новац ни субвенције да обновимо механизацију, па су нам трактори стари по 30, 40 година, а нове можемо да купујемо само из сопствених средстава.

Поред ових невоља, ту је и мањак интересовања саме деце, јер они не желе да раде на школским економијама, нити да иду у штале.

- Ако се неко школује за пољопривредног техничара мора да зна да засади расад и да га изведе, морају да знају како да се понашају у штали, да је очисте и среде, иако данас пољопроивреда није као што је некад била, и у свему се користи механизација, ипак неки послови морају да се знају - каже Рајчић.

Међу познатијим пољопривредним школама које имају проблем са уписом ђака је и Млекарска школа у Пироту чији ђаци у својој радионици прозводе чувени пиротски качкаваљ. Како нам каже директор Ненад Ђорђевић деце је све мање, а мало је и интересовање за упис на ове смерове. Зато је, каже он, школа предузела кораке и обезбедила новац за ђаке који их похађају.

- Ми смо профил за пекара увели у дуално обазовање, а то значи да ђаци добијају сваког месеца по пет хиљада динара плус оно што зараде код послодавца где иду на праксу - прича Ђорђевић. - За смер прерађивач млека дајемо по 12.000 динара и то је привукло децу и спасило овај смер од гашења.

Школа у Пироту школује и ветеринарске техничаре, а Ђорђевић каже да је ту интересовање нешто веће, али ипак недовољно и износи податак да је попуњеност овог смера у целој Србији 63 одсто.

Међутим, у престоници је ситуација боља него у унутрашњости Србије, па тако Пољопривредна школа "Београд" која уписује седам одељења успе да попуни сва места. Како нам каже директорка Драгана Беновић, проблем је што у ту школу долазе све лошији ђаци са слабим предзнањем из основне школе. Изузетак су ученици који уписују ветеринарски смер, јер ту долазе и они са по 100 поена. Трогодишње смерове - месар, пекар и цвећар - уписују деца која имају мање од 50 бодова што значи да не могу да упишу четворогодишњу школу.

- Велико је интересовање за ветеринарског техничара, уписујемо два одељења, долазе нам добра деца која касније упишу Ветеринарски факултет или сточарство на Пољопривредном факултету, а они који не наставе школовање лако налазе посао - прича директорка. - Интересовање влада и за смер техничар хортикултуре, јер он пружа могућност развијања приватног бизниса кроз бављење цећем.

Најмање интересовање влада за смер месар, а директорка каже да је овај профил веома тражен на тржишту.

- Не знам зашто тај занат деца избегавају, вероватно због стереотипа који владају код нас - каже директорка. - Они који заврше врло лако проналазе посао, плате су добре, као и могућност напредовања, јер врло брзо "догурају" до шефовских позиција.

И у Војводини је стање у пољопривредним школама боље него у остатку Србије, јер су оне у надлежености покрајинског секретаријата за образовање који издваја новац за њих. Годишње се за те школе издвоји и по два-три милиона динара, тако да могу да обнове маханизацију, среде возни парк, зграде...

Препоручујемо

Друштво

0 0

После вести да се укида дечји програм РТС-а, стигло саопштење: "Ко жели да разуме - схватиће"

22. 04. 2026. у 20:05

Друштво

0 2

Генерал Младић заспао уз "Новости": Дарко се поздравио са оцем, у Хаг стиже супруга Боса

22. 04. 2026. у 19:14

Друштво

0 0

Умро последњи борац Драже Михаиловића: Преминуо четник Марко Бањанин у 101. години живота (ФОТО)

22. 04. 2026. у 16:36

Друштво

0 0

Кашика излизана од глади, усташка капа и униформа: Изложба "Јасеновац као трајна опомена" отворена у Библиотеци града Београда (ФОТО)

22. 04. 2026. у 16:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације