Српска историчарка открива шта се не сме на Ђурђевдан: Ова грешка „тера срећу из куће“, почиње уочи празника

ДOK се природа облачи у најраскошније пролећно рухо, док се ливаде зелене брже него што их око може испратити, а јутра миришу на влагу, траву и ново рађање, српски народ дочекује Ђурђевдан - празник који није само уписан у календар, већ дубоко урезан у колективно памћење.

Фото: СПЦ

То је тренутак када се не слави само светитељ, већ и живот у његовом пуном замаху, када се спајају векови веровања, од древних паганских ритуала до богате хришћанске традиције која их је прихватила и обликовала.

У разговору за Она.рс, историчарка Дијана Васиљевић открива колико је Ђурђевдан слојевит празник, али и колико су правила везана за њега била озбиљно схватана. Некада се није постављало питање да ли се неки обичај поштује - он се једноставно подразумевао, јер се веровало да управо од тих ситних поступака зависи ток целе године.

Када и коме је посвећен Ђурђевдан

Ђурђевдан, који се обележава 6. маја, посвећен је Светом Георгију, хришћанском мученику и ратнику, чија је животна прича постала симбол вере, истрајности и победе добра над злом. Рођен у Кападокији у 3. веку, Георгије је одрастао у хришћанској породици и ступио у војну службу Римског царства. У време прогона хришћана под царем Диоклецијаном одбио је да се одрекне своје вере, због чега је био мучен и погубљен. Управо та доследност учинила га је једним од најпоштованијих светитеља, а његова иконографска представа - тренутак у којем убија аждају - остала је снажан симбол борбе против зла и хаоса.

Зашто је Ђурђевдан граница између зиме и лета

У народу је овај празник добио још шире значење. Он означава прелаз - из зиме у лето, из мировања у покрет, из тишине у буђење. Зато се веровало да је све што се уради уочи и на сам дан Ђурђевдана од посебне важности, јер може утицати на здравље, срећу и напредак у месецима који долазе.

Шта се не сме уочи празника

Дан уочи празника, познат као Ђурђевштина, носио је посебну тежину. Тог дана се ништа није позајмљивало нити износило из куће, а нарочито се пазило да се не даје ватра. Није то била пука забрана, већ дубоко укорењено веровање да се заједно са тим што излази из дома може однети и његова срећа, благостање или напредак. У времену када је сваки елемент имао симболичку вредност, ватра је представљала живот сам - топлину, сигурност и трајање.

Свећа која штити дом

У истој тој ноћи, у многим домовима палила се свећа која није смела да се угаси. Њено светло имало је заштитну улогу - веровало се да одбија зло и чува кућу од невидљивих утицаја. Народна веровања говорила су и о чињарицама, женама за које се сматрало да у овој ноћи могу да преузму млечност од туђе стоке и пренесу је на своју. Управо зато је будност била важна, а пламен свеће симбол непрекидне заштите.

Тихи ритуали у зору

Са првим наговештајем јутра, ритуали су се настављали у тишини и посвећености. У појединим крајевима, попут Хомоља, жене су устајале пре свитања и без изговорене речи месиле колач - кравај. Тај хлеб није био украшен нити посебан по изгледу, али је носио снажну симболику. Део се задржавао у кући, а део се давао стоци или чобанину, као вид бриге и жеље за плодношћу и здрављем током целе године.

Вода и биље као заштита

Истовремено, природа је имала централну улогу у обичајима. Вода остављена преко ноћи, обогаћена биљем попут ђурђевка, коприве, лазаркиње и врбе, сматрала се лековитом. Ујутру су се укућани умивали том водом, верујући да она доноси здравље, снагу и заштиту од зла. У тим једноставним радњама огледа се дубока повезаност човека са природом и уверење да она има моћ да очисти и обнови.

Венчићи и заштита дома

Венчићи од биља, пажљиво плетени и постављани на врата, капије или око врата стоке, имали су исту сврху - да заштите. Они нису били украс, већ штит. Чували су се током целе године, све до следећег Ђурђевдана или великог невремена, када су спаљивани, затварајући један циклус и најављујући нови.

Јутро које почиње у природи

Посебну симболику носило је и јутро самог празника. Људи су устајали пре зоре, одлазили у природу, ходали по роси или се купали у реци пре изласка сунца. Овај чин није био само физичко освежење, већ ритуал прочишћења, начин да се започне нови циклус ослобођен свега лошег. У народу се веровало да ће стока која тог дана први пут изађе на пашу бити здрава и плодна током целе године, па су јој око врата стављани венчићи или црвене траке као заштита од урока.

Паганство под крстом

Иако је данас Ђурђевдан пре свега црквени празник, његови корени сежу дубоко у предхришћанске обичаје који су славили буђење природе и плодност. Ти ритуали су се током векова прилагођавали, али никада нису нестали. Остали су у народу, у гестовима, у тишини јутра и у веровању да одређени тренуци у години носе посебну снагу.

Свети Георгије као симбол победе

Свети Георгије, приказан како убија аждају, остао је симбол свега тога. Победе над страхом. Над злом. Над оним што прети, али се не види.

Ђурђевдан у песми и колективном памћењу

Ђурђевдан је оставио траг и у уметности, у песмама које су се преносиле генерацијама и које су често носиле и тугу и наду. Најпознатија међу њима, "Ђурђевдан је, а ја нисам с оном коју волим", постала је симбол једног времена и једног бола, али и подсетник колико овај празник превазилази границе обичног обележавања датума.

Глобални значај Светог Ђорђа

Значај Светог Георгија одавно је превазишао границе Србије. Он је заштитник бројних градова и народа широм света - од Солуна и Београда, преко Ђенове и Каталоније, па све до Енглеске и Москве. Његов лик, често приказан у борби са аждајом, универзално је препознат као симбол победе добра над злом и наде да се и највеће препреке могу савладати.

Зашто овај празник и данас има посебну тежину

Управо у тој универзалности и лежи снага овог празника. Ђурђевдан није само дан када се нешто слави, већ тренутак када се застаје, када се ослушкује и када се, макар на кратко, враћамо коренима и правилима која су генерације пре нас сматрале неопходним. У њима није била само вера, већ и потреба да се разуме свет, да се уреди хаос и да се пронађе сигурност у ритму природе која се сваке године изнова буди.

(Ona.rs)

Препоручујемо

Друштво

0 0

Остала су још 2 дана: Биљка коју треба да унесете у ваш дом пре Ђурђевдана - верује се да доноси мир, здравље и новац

03. 05. 2026. у 13:20

Панорама

0 0

Како се правилно плете венац за Ђурђевдан? Ово цвеће не сме да изостане, верује се да чува кућу од несреће

29. 04. 2026. у 10:41

Панорама

0 0

Пазите да се не огрешите на Ђурђевдан: Да ли ове године на трпези треба да буде посна или мрсна храна?

26. 04. 2026. у 11:00

Друштво

0 6

Да ли се Ђурђевдан ове године слави мрсно или посно? Решена дилема, један детаљ мења трпезу

24. 04. 2026. у 16:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације