ОВДЕ СЕ ШКОЛУЈУ ШАМПИОНИ КОЈИ СВЕТ ЧИНЕ БОЉИМ: Математичка гимназија - најбоља државна образовна установа у свету, слави шест деценија рад

ШЕСТ деценија посвећености знању, таленту и упорности - толико траје прича о Математичкој гимназији, школи која је одавно прерасла оквире једне учионице, па чак и једне земље. Поводом јубилеја - 17. маја, сабирају се успеси који се не мере само медаљама, иако их има више од 800 са међународних, европских и балканских олимпијада: из математике, физике, хемије и астрономије, већ и идејама, знањем и људима које је ова школа обликовала.

Фото: З. Јовановић, Математичка гимназија

Директорка Мирјана Катић говори о тој посебности са јасном свешћу да је реч о нечему ретком:

- Када се узму разне базе података, ми смо јединствена школа у сваком смислу у свету. Чини ми се да ми као грађани Србије нисмо ни свесни те изузетности. У свету великих бројева - Кине, Индије, Сједињених Америчких Држава - очекивано је да се издвоје врхунски појединци. Али у земљи од шест милиона становника, континуитет врхунских резултата какав има Математичка гимназија превазилази статистику. То је спој система и страсти - изузетни ученици, окружени подједнако изузетним вршњацима и професорима, који свој посао не доживљавају као обавезу, већ као позив.

Само у последњих месец дана, ученици су освојили око 20 медаља на олимпијадама из природних наука. Више од половине су златне. Посебно се издваја успех младих физичара на Нордијско-балтичкој олимпијади у Талину.

- Ми нисмо ни нордијска ни балтичка земља, али су организатори препознали да смо земља која воли физику и има сјајне такмичаре - истиче Катићева. - То што су освојили четири златне и једну сребрну медаљу превазилази сваки формални резултат. Тих пет младића, пре свега, воле физику. И, то ми врати веру да ће све бити добро.

Иза тог успеха, додаје Катићева, не стоји само таленат, већ и нешто што се не може прописати наставним планом - љубав према науци и тимски дух. Борили су се за поене једни за друге, нису себе видели као противнике. То је оно што желе да негују у овој школи. Ипак, реалност је сложенија. У школи која окупља најамбициозније и најталентованије, индивидуализам је природан пратилац успеха.

- Била бих неискрена када бих рекла да је тимски дух свеприсутан. Имамо ученике који су потпуно фокусирани на лични успех - каже наша саговорница. - То је вероватно ствар карактера и окружења. Важно је да науче да деле знање и искуство, јер то их чини бољим људима, не само бољим такмичарима.

Један од најчешћих стереотипа који прати Математичку гимназију јесте да школује децу за иностранство. Катићева то негира.

- Не школујемо ученике за иностранство, већ најизузетније ученике које ова држава има. Школујемо их да мисле својом главом, да развијају таленат и да учине свет бољим - категорична је наша саговорница.

Фото: З. Јовановић, Математичка гимназија

Статистика јој иде у прилог, тек око пет одсто ученика одлази на студије ван земље, док већина остаје и уписује домаће факултете, пре свега Електротехнички у Београду. У зависности од генерације то је од 70 до 90 одсто ученика, остали најчешће Математички.

- Данас у Београду постоје сјајне прилике за инжењере и програмере којих раније није било - наводи Катићева. - Ако неко и оде, то не значи да је тиме аутоматски успешнији. Свако има право избора. Многи бивши ученици раде у глобалним компанијама попут "Mајкрософта", али значајан број њих покреће стартапе и развија ИТ сцену управо у Београду. Они су доказ да знање може да остане овде и да мења ствари. Имамо и двадесетак врхунских програмерских фирми.

Иза сваког успеха, међутим, крије се и другачија слика, она која не стаје у наслове. Додатна настава, сати рада, одрицања, логистички изазови.

- Да бисте стигли до Талина, није довољно да будете талентовани - објашњава наша саговорница. - Потребно је организовати пут, обезбедити средства, решити безброј ситних проблема. Иза сваке медаље стоје сати и сати рада, и ученика и професора. Посебну улогу имају бивши ученици који се враћају у школу као предавачи. Они могу да зарађују много више негде другде, али бирају да раде са нама. То је суштина, та веза која се не прекида.

Можда је баш у тој вези скривен и одговор на питање како је школа опстала и расла кроз деценије. У првим годинама, када није било ни уџбеника ни интернета, професори су сами осмишљавали наставу и остајали до касно увече да са ученицима решавају задатке. Данас, када су информације доступне на сваком кораку, изазов је другачији - сачувати фокус, радозналост и љубав према знању.

Foto: Фото: З. Јовановић, Математичка гимназија

POGLEDAJ GALERIJU

- Знање је капитал који нико не може да вам одузме - категорична је Катићева. - У временима која се брзо мењају, оно је једина сигурна тачка.

Гледајући у будућност, директорка Математичке гимназије не крије да долазе велике промене, нарочито под утицајем вештачке интелигенције:

- АИ алати су већ решавали олимпијске задатке. Питање је шта ће моћи за годину дана. То значи да морамо мењати програме, уводити нове предмете, размишљати интердисциплинарно. Морамо више да се бавимо применом математике у медицини, биологији, инжењерству. Машинско учење би требало увести раније. Али, класично образовање остаје темељ, оно је непроменљиво.

Њена визија за наредних десет година је једноставна, али суштинска.

- Желим да за десет година ова школа постоји, и да ова држава има бар оволико талентоване деце колико их има данас - истиче Катићева. - Замишљам разне помоћнике који нису људског рода. Да ли ће бити у мањини или већини кадра, не бих могла рећи.

Јер, како каже, изузетност није дата једном заувек, она се стално гради, лако може и да се изгуби.

- Потребно је много труда, љубави и одрицања да бисте сачували нешто овакво. А врло мало да га уништите - сматра директорка.

У тој реченици стаје цела филозофија Математичке гимназије, школе која није само збир медаља и признања, већ место где се знање живи, дели и преноси даље. Између традиције и будућности, између формуле и инспирације, она и даље проналази свој пут - тихо, упорно и са истим циљем као пре шест деценија - да препозна и развије изузетност тамо где се она тек назире.

Препоручујемо

Друштво

0 2

СРБИЈА ДАНАС ГОТОВО ОКОВАНА КИШОМ: Метеоролог Тодоровић објаснио до када ће се на Балкану задржати Ђеновски циклон

17. 05. 2026. у 07:13

Друштво

0 5

Пензионисан епископ жички Јустин

16. 05. 2026. у 23:08

Друштво

0 0

ВРЕМЕНСКИ РОЛЕРКОСТЕР НЕ ПОСУСТАЈЕ: Метеоролози упозоравају на следеће појаве

16. 05. 2026. у 21:27

Друштво

0 1

ЖЕНЕ СУТРА ОВО МОРАЈУ ДА ИМАЈУ ВЕЗАНО ОКО СТОМАКА: Славимо важан празник, а један обичај се обавезно поштује

16. 05. 2026. у 21:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације