"У БЕОГРАДУ ПОСТОЈАЛА ЧЕТИРИ НАЦИСТИЧКА ЛОГОРА": Одржана свечана академија поводом Дана сећања на жртве Холокауста (ФОТО)

У МЕМОРИЈАЛНОМ центару "Старо сајмиште" у Београду у понедељак је одржана Свечана академија поводом Дана сећања на жртве Холокауста.

Фото: Танјуг/Ана Паунковић

Председник Бнеи Брит ложе "Србија" Јован Елазар рекао је да се Дан сећања на жртве Холокауста у Београду није само историјски датум, већ и морална обавеза и одговорност према будућности.

- Свесни смо да је то и трајна опомена, опомена да се историја понавља. Зато је питање које данас стоји пред нама, шта смо из историје заиста научили? Холокауст није почео гасним коморама. Почео је речима. Почео је предрасудама, теоријама завере, дехуманизацијом и равнодушношћу. Почео је онда када су људи престали да виде друга људска бића као себи равне. Управо зато култура сећања није само чин поштовања према жртвама, она је брана против заборава, али и против понављања - рекао је он.

Фото: Танјуг/Ана Паунковић

Како је истакао иако је прошло више од 80 година од завршетка Другог светског рата и од Холокауста и даље суочавамо са чињеницом која забрињава и обавезује, а то је да антисемитизам није нестао.

- Напротив, у многим деловима света бележи драматичан пораст. Видимо га у скрнављењу гробаља и синагога, оружаним нападима на појединце, у говорима мржње на улицама и на друштвеним мрежама, на плакатима и транспарентима на којима се позива на уништење Израела. Видимо га у теоријама завере и лажним оптужбама које поново налазе своје следбенике. Оно што посебно забрињава јесте то што се исти обрасци, који су некада водили ка трагедији, поново појављују често прерушени, долазе из другог дела политичког спектра, али су суштински исти - додао је Елазар.

Фото: Танјуг/Ана Паунковић

Како је навео, борба против антисемитизма данас јесте наставак борбе за очување сећања.

- То није само питање заштите једне заједнице то је питање заштите основних људских вредности. Друштво које дозволи да антисемитизам расте, дозвољава и раст других облика мржње и искључивости. Верујем да ће Србија бити довољно снажна да се томе одупре. Београд, као град који носи слојевиту историју, укључујући и страдање својих јеврејских суграђана, има посебну одговорност, јер места страдања нису само географске тачке, већ морални оријентири. Она нас подсећају шта се догађа када се изгубе границе између добра и зла, између истине и лажи. Меморијални центар Старо сајмиште је један од таквих орјентира - додао је он.

Фото: Танјуг/Ана Паунковић

Члан Градског већа Града Београда, Миљан Дамјановић, рекао је да доследни у очувању културе сећања, обележавамо Дан сећања на жртве Холокауста у Београду.

- Трудимо се да пригодно сачувамо успомене на Србе, Јевреје, Роме и друге народе који су масовно страдали у Београду за време нацистичке окупационе власти. Вредности антифашизма и борбе против антисемитизма утврђују односе пријатељства српског и јеврејског народа, али и наших земаља, које суштински карактерише интензиван дијалог. Прилог томе су честе размене посета високих и највиших државних званичника, којима Србија и Израел непобитно развијају међусобне политичке, економске, али и културолошке перспективе - рекао је он.

Фото: Танјуг/Ана Паунковић

Како је казао, српско-јеврејски односи су у свим својим доменима утемељени заједничким историјским наслеђем и обостраним настојањем да се прошлост са најискренијим пијететом сачува од заборава.

- Град Београд остаје и даље посвећен имплементацији законске регулативе коју је Србија усвојила 2016. године у циљу решења питања реституције јеврејске имовине. Познато је да је реч о закону који на јединствен начин одређује да имовина која је у нашој земљи одузета током Холокауста и која нема законске наследнике директно припада јеврејској општини. Можемо слободно рећи да смо поносни на овај законски оквир и да нам много значе похвале које смо добили од званичника Израела, али и америчког Конгреса - рекао је Дамјановић.

Фото: Танјуг/Ана Паунковић

Председник Јеврејске општине Београд, Арон Фукс, казао је да је 12. 000 грађана Београда, али и Баната, како је рекао, једним потезом пера осуђено на смрт, јер је њихов грех био рођење са одређеним атрибутом, што нису могли да промене - били су Јевреји.

- Број страдалих је страшна и узнемирујућа чињеница која улази у укупну статистику свих страдалих у Другом светском рату, међутим нестали су људи који су чинили Београд градом какав је био, баш као и Зрењанин, Панчево и друга места из којих су Јевреји доведени да би били погубљени. За град који је имао 300.000 становника уочи Другог светског рата, а око 11. 000 Јевреја, углавном концентрисаних у старом делу града, нестанак није могао проћи неопажено - рекао је он.

Фото: Танјуг/Ана Паунковић

Истакао је да сећањем на 12.000 Београђана и Банаћана, али и шест милиона Јевреја широм Европе, не допуштамо да падну у заборав, али истовремено добијамо и подстрек за сваког од нас понаособ, да не допустимо да једна емоција, распрострањена у људском роду, а потпуно ирационална, постане главни покретач.

Директорка Меморијалног центра "Старо сајмиште", Кринка Видаковић Петров, рекла је да је мисија те установе развијање културе сећања.

- Много се данас говори о култури сећања и памћења и то је добро. Али је још боље кад учинимо корак даље, кад пређемо с речи на дела.Шта то значи? Значи да стално настојимо да спознамо и разумемо прошлост да бисмо боље схватили садашњост и могли да пројектујемо будућност утемељену на достојанству и интегритету свих нас – као појединаца и као чланова заједнице. Значи да не дозвољавамо забораву да тихо врши ревизију или извитоперење темељних историјских чињеница, јер бисмо тиме учинили зло прихватљивим и наградили његове починиоце - рекла је она.

Фото: Танјуг/Ана Паунковић

Додала је да то значи да се поклонимо сенама жртава јер тиме препознајемо и преносимо младима основне и универзалне људске вредности.

- Оне које је нацизам избрисао, одузимајући људима право на живот и слободу, идентитет и будућност. Јеврејска заједница у Југославији била је мала, па самим тим и она у Србији, али значај Холокауста у Србији - чији су симболи Јеврејски логор Београд, на Аутокоманди и јеврејски логор Земун, на Сајмишту, далеко превазилази број његових жртава. Београд је био једина европска престоница у којој се налазио не један, већ четири нацистичка логора. Србија је била друга земља у Европи коју је немачка нацистичка окупациона управа прогласила земљом без Јевреја - истакла је она.

Фото: Танјуг/Ана Паунковић

На територији Београда је током Холокауста страдало више од 11.000 Јевреја из Београда, Баната, Централне и Јужне Србије, јеврејских избеглица из Аустрије и тадашње Чехословачке. Највише је страдало београдских и банатских Јевреја - 93 одсто, а према подацима Државне комисије за утврђивање злочина окупатора у Србији страдало је 88 одсто Јевреја.

Почетком децембра 1941. године отворен је на старом сајмишту Јеврејски логор Земун где је затворено више од 6.000 жена и деце, а сви су убијени 10. маја 1942. године.

(Танјуг)

БОНУС ВИДЕО: БИТКА КОЈА ЈЕ НЕМЦИМА СЛОМИЛА КИЧМУ: 80 година од победе Црвене армије у Бици за Стаљинград

Препоручујемо

Србија

0 0

Дан кад су Јевреје депортовали у логоре смрти: Обележене 82 године од једног од најтрагичнијих догађа у историји Новог Сада

26. 04. 2026. у 20:12

Друштво

0 0

Кашика излизана од глади, усташка капа и униформа: Изложба "Јасеновац као трајна опомена" отворена у Библиотеци града Београда (ФОТО)

22. 04. 2026. у 16:15

Свет

0 0

"Рат против Ирана спречио још један Холокауст" Нетанјаху: Унапред смо демонтирали ту машинерију уништења

21. 04. 2026. у 12:55

Свет

0 0

Јевреје прогоне и убијају: Рекордан ниво антисемитског насиља на Западу

15. 04. 2026. у 16:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације