Друштво

МУЧНА ЛАКОЋА ЗАБОРАВА ПРЕКРИЛА 11.000 СТРАДАЛИХ: Меморијал "Старо сајмиште" вечерас организује Дан сећања на српске жртве

Љиљана Бегенишић

26. 05. 2026. у 16:13

О 11.000 страдалих у Прихватном логору Земун на локацији која је данас у срцу Београда, зна се мало или нимало. Реч је о неподношљивој лакоћи незнања и заборава која подрива саме темеље културе сећања.

МУЧНА ЛАКОЋА ЗАБОРАВА ПРЕКРИЛА 11.000 СТРАДАЛИХ: Меморијал Старо сајмиште вечерас организује Дан сећања на српске жртве

То је недостојно мученичког и слободарског Београда. Оснивање овог Меморијалног центра представља радикални прекид с том негативном традицијом и зато ова установа има кључни значај у развијању културе сећања у Србији.

Ово нам поводом Дана сећања на српске жртве прихватног логора Земун, који Меморијални центар "Старо Сајмиште" вечерас од 18 сати, организује први пут, говори директорка ове установе Кринка Видаковић Петров.

Догађај ће бити у Центалној кули Меморијала, а у сећање на стадање биће приказане две презентације о људима који су били заточени у овом логору.

- Желели смо да наратив о страдању персонализујемо конкретном причом о људима с именом, презименом, биографијом и идентитетом - каже Кринка Видаковић Петров.

Тако ће прва презентација чији је аутор управо наша саговорница, бити о једној девојчици рођеној у породици Драгић у Хрватској Костајници. Њу су усташе 1943. с мајком депортовале на Сајмиште, где су провеле око годину дана. Обе су преживеле. Та девојчица звала се Душанка Драгић Ђукановић, преминула је 3. априла ове године и била је вероватно последња од преживелих овог логора.

Друга презентација чији је аутор Наташа Јовановић је о Васи Аралици, његовом сину Рајку и Радосави Аралици. Васу и Рајка су усташе из у логора Градишка депортовале на Сајмиште. Васа је гледао смрт свога сина.

Смрт је овде у логору долазила као олакшање. Измучени радом, батинама, болешћу, глађу и жеђу - умирали су гледајући у Саву.

Овај Меморијални центар до сада није организовао Дан сећања на српске жртве прихватног логора Земун, зато "што није било услова за то".

- У тренутку оснивања у априлу 2022. није било ни опремљене канцеларије ни изложбеног простора, јер је реконструкција Централне куле почела јула 2022, почели смо од нуле, у свему - истиче Кринка Видаковић Петров.- За разлику од других логора, ова три којима се бави МЦСС, мало су истражена, тако да смо у првим годинама рада имали више приоритета, међу којима су решавање имовинско-правних питања, грађевински радови, истраживање историје три логора, успостављање датотеке жртава и збирке докумената, оснивање библиотеке и архива...

Београд је за време окупације у Другом светском рату био једина европска престоница у којој су била четири нацистичка логора.

Маратонски пројекат

Закон о Меморијалном центру који је увојен 2020. предвиђа уређење целог подручја Старог сајмишта и оснивање два музеја - једног посвећеног Јеврејском пролазном логору Београд и Јеврејском логору Земун, а другог Прихватном логору Земун.

- Међутим, то је маратонски пројекат - каже Кринка Видаковић Петров. - Све што смо урадили за прве четири године је тек почетак, а много посла остаје тек да се обави. Наше могућности биле су и биће ограничене бројем стално запослених који је сада свега осморо, обимом буџета и чињеницом да остварење онога што Закон предвиђа зависи од много фактора. А живимо у времену непредведљивом.

- Познат је једино онај на Бањици, остала три широј јавности су мало познати или готово непознати - каже Кринка Видаковић Петров. - То су Јеврејски пролазни логор у Топовским шупама на Аутокоманди у коме је било заточено 5.500 јеврејских и 1.500 ромских мушкараца, затим Јеврејски логор Земун на Старом сајмишту, у који је било интернирано око 6.500 јеврејских жена с децом и старијим особама, као и 500 ромских жена с децом и Прихватни логор Земун, такође на Старом сајмишту који је био највећи у окупираној Србији - са 40.000 заточеника и 17.000 жртава у периоду од децембра 1941. до краја јула 1944. Мисија МЦ "Старо сајмиште" је да се бави истраживањем ова три логора, едукацијом, презентацијом и меморијализацијом.

У МЦССдо недавно је била велика изложба посвећена Прихватном логору Земун. Радили су је сарадници МЦСС др Милан Кољанин и Асја Драча Мунтеан.

- Знамо да су власти НДХ сарађивале с немачким нацистичким окупационим властима у Србији које су водиле овај логор све до маја 1944, када су управљање уступиле усташким властима - наводи Кринка Видаковић Петров. - То објашњава зашто је у овом логору било више хиљада заточеника - српских цивила и партизана - депортованих из НДХ. Они су почели да пристижу на Сајмиште почев од лета 1942. након немачко-усташке офанзиве на Козару и тај је процес текао даље током 1943. И 1944. О овом процесу драгоцене су студије које су објавиле колеге из Спомен подручја Доња Градина. Ми имамо спискове, али су они парцијални и још истраживања је потребно да бисмо утврдили тачне бројеве. Друга половина српских заточеника у овом логору били су из Србије. Међу њима је било партизана, четника и велики број цивила.