Први резултати националне студије о томе колико нас је стекло АНТИТЕЛА на вирус корона

Процена је да 6,4 одсто наше популације има развијена специфична антитела на вирус корона, показује Национална сероепидемиолошка студија.

Фото: Despositphotos

Епидемиолог проф. др Татјана Пекмезовић, руководилац студије, каже да је њом у овој почетној фази обухваћено око хиљаду испитаника, а да је узрасна структура у узорку аналогна узрасној структури популације Србије и самим тим да је репрезентативна.

- Радили смо ниво специфичних антитела класе ИгГ у серуму код свих испитаника. Позитивним су сматрани они који имају одговарајућу количину тих антитела, што значи да су у питању особе које су имале инфекцију и развиле имунитет за који не знамо колико траје. Таквих особа у узорку је било 6,4 процената - наводи проф. др Пекмезови.

Прва фаза студије је завршена, по њеним речима успешно, а проценат од 6,4 одсто показује вредност сличну већини европских земаља.

- Код нас је рађен узорак опште популације и ЕЛИСА тест који не спада у брзе серолошке тестове, већ показује присуство и количину антитела. Методолошки, то је најисправније. У Белгији је тај проценат шест одсто, у Данској 2,4. У Шпанији је коришћена слична методологија као код нас и они имају преваленцију серопозитивности пет процената. У Швајцарској проценат популације која има антитела на САРС-Цов- 2 је између 5 и 11 одсто, а користили су исти узорак и методологију као ми - наводи проф. др Пекмезовић.

Када се погледа пол, мушкарци имају антитела у 8,1 одсто случајева, а жене у пет. Када је реч о узрасту, наша саговорница каже да су ИгГ антитела најчешће присутна код популације млађе од 20 година, а најређе код старијих од 80 година.

- Када погледамо популацију од 20 до 60 година, ту се проценат оних који имају имунитет заснован на антителима креће између пет и девет одсто - каже она.

Истраживање по регионима показује да највећи проценат грађана са развијеним антителима јесте у Шумадији и Западној Србији - 7,2 одсто. У Београду је, према истом истраживању, седам процената, у Јужној и Источној Србији 5,6 одсто, док је проценат људи са антителима на вирус корона најнижи у Војводини и износи 3,1 одсто.

- Прва фаза је успешно изведена, дошли смо до значајних података, а у извештају су представљени само најважнији. Они треба да послуже Влади Србије у доношењу одлука у вези са завршетком овог таласа епидемије и са евентуалним будућим таласима - истиче докторка.

Студија ће бити настављена на исти начин, преко завода и института за јавно здравље у целој земљи које ће координисати Институт “Батут”. И током прве фазе уочене су, према речима проф. др Пекмезовић, добре стране и слабости које ће се у другој фази фаворизовати и кориговати.

На наше питање зашто не знамо колико имунитет траје, проф. др Пекмезовић наводи да последња истраживања показују да заштитни ниво антитела, односно тако стечен имунитет траје свега 7 до 8 недеља. Она наводи и да је потребно више студија са већим бројем испитаника, у различитим популацијама, да бисмо дошли до поузданијих информација.

- Дефинитивно је да имунитет за који су одговорна антитела не траје дуго. Могуће је да постоје неки други механизми, такозване Т ћелије, али то тек треба истраживати - закључује проф. др Татјана Пекмезовић.

ОГРОМНА ВЕЋИНА БЕЗ СИМПТОМА

Проценат од 6,4 одсто популације Србије одговара броју од око 448.000 људи, што је знатно више од броја регистрованих случајева инфицираних короном у Србији, који износи 14.288. То значи да је око 97 одсто заражених остало званично нерегистровано јер нису имали никакве манифестације болести.

(blic.rs)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације