Друштво

ДАРОВАЛИ МИ НОВИ ЖИВОТ: Пре четврт века пресађена му јетра

Д. МАТОВИЋ

23. 07. 2020. у 09:34 >> 00:47

НЕ памтим како сам се осећао одмах после операције, али био сам најсрећнији човек на свету када сам после месец и по сам дошао до купатила.

ДАРОВАЛИ МИ НОВИ ЖИВОТ: Пре четврт века пресађена му јетра

Радовао сам се новом животу. И данас осећам велику захвалност према донорима и лекарском тиму. Даровали су ми други живот. Даровали су ми, на неки начин, и моју најмлађу ћерку Талију. Моју огромну срећу - говори нам Никола Вучићевић, коме је пре 25 година пресађена јетра у Институту за кардиоваскуларне болести "Дедиње".

Био је то епохални догађај за тадашњу Савезну Републику Југославију, а за Вучићевића једини спас! Пре тога је четири пута био у коми. Када му је доктор рекао да следећи пут можда неће моћи да га спасу, одлучио је да оде на трансплантацију.

- Био сам један од срећника, заправо први у том историјском подухвату, којима је дарован нови живот у Институту "Дедиње". Већ 25 година живим као да сам поново рођен, пуним плућима - каже Вучићевић. - Неизмерно сам захвалан породици из Новог Сада која је пристала да уступи органе њиховог сина настрадалог у саобраћајној несрећи.

Почетком јула 1995. на Институту "Дедиње", урађени су први хируршки захвати трансплантације срца и јетре у СРЈ. Прву трансплантацију срца извела је екипа стручњака на челу са проф. др Реиком Хускићем, др Душком Нежићем и проф. др Миодрагом Перићем, а тим за трансплантацију јетре, предводили су проф. др Божина Радевић и проф. др Ђорђе Радак. Пресађивање јетре је трајало око шест часова, а срца сат и по. У ноћи између 11. и 12. јула Вучићевић је добио јетру, а Благоје Јовановић ново срце. Јовановић, нажалост, није међу живима, док је седамдесетједногодишњи Вучићевић и ове године рођендан прославио и 12. јула.

РЕШЕНИ ДА УСПЕЈУ

- БИЛИ смо решени да успемо у реализацији овог тешког и изазовног посла који је стајао пред нама - сећа се проф. др Милован Бојић, директор Института "Дедиње". - Оформили смо тим најбољих стручњака које смо послали на усавршавање у Хановер и Питсбург. Стекли смо одлично знање из ове области медицине и почели реализацију наше идеје да пресађивање органа успе и да на самом крају тог пута имамо пацијенте који ће се након трансплантације вратити својим кућама и водити нормалан живот.

- Деведесетих година случајно сам приметио да су ми на ногама од колена до чланака изашле пеге, шалио сам се да су старачке, иако сам имао 44 године - сећа се Вучићевић. - Отишао сам на Златибор на одмор. Сваки дан сам пешачио десет километара и мислио сам да сам најздравија особа. Кад сам се вратио у Београд отишао сам код лекара и констатовали су тромбоцитопенију. Два пута сам делио собу на Инфективној клиници са младићима Жељком и Љубишом. Предлагали су нам трансплантацију. Не знајући да ћу први да одем, обећао сам им да ћу их, кад се оперишем, једног па другог испратити до сале за трансплантацију. Тако је и било.
У овом, за то време огромном подухвату, поред кардио и васкуларних хирурга, учествовали су анестезиолози, хепатолози, инфектолози, имунолози, трансфузиолози и други специјалисти без којих је било немогуће направити овај подвиг.
- Конзилијум лекара који су учествовали у трансплантацији био је већи од Титовог - тврди Вучићевић.

КУБУРЕ СА ДОНОРИМА

НАЈВЕЋИ проблем када је реч о пресађивању органа је мали број донора, а лекари кажу да један донор обезбеђује органе за осам особа.

- Многи у свету кубуре са донорима, али код нас је посебно тешка ситуација - каже професор Перић. - Имамо стручњаке, али нема добре организације да би се искористили потенцијални донори. Трансплантације јетре и бубрега могу да се раде чак и од живог даваоца, док код срца то не долази у обзир. Специфичност трансплантације срца је у томе што срце ван тела донора не сме да буде више од четири сата, укључујући транспорт и дужину трајања операције. Немамо чврсто одређене донорске болнице у којима би се дијагностиковали потенцијално мождано мртви пацијенти, идеални за трансплантацију.

Пионирски кораци у увођењу трансплантационог програма у тадашњој држави, коју су млели и рат и санкције, дуго су припремани. Од 1984. до 1991. лекари су сваке године ишли на специјализацију у "Тексас харт" у Хјустону.
- Престали смо да идемо када је почео рат - каже професор Перић. - Чим се ситуација мало смирила одлучили смо да покушамо да урадимо трансплантацију јетре и срца. У циљу едукације и увежбавања тима на Институту за експерименталну хирургију урадили смо 18 трансплантација јетре на свињама. Тек кад смо то завршили решили смо да изведемо операцију на човеку. У једном дану извршили смо трансплантације јетре и срца. Тако се наместило, донор је био погодан и за једно и за друго.
У Институту "Дедиње" урађено је седам трансплантација срца, 16 јетре и једно пресађивање панкреаса. Милан Лујић из Брчког последњи је добио "ново срце", које у његовим грудима куца већ 20 година. Његово искуство је дирљиво. Пре него што је, са непуне 33 године дошао на "Дедиње", било му је "одбројано" највише месец дана. Данас је, каже, срећан човек, захваљујући тиму Института "Дедиње".
- Човек се осећа боље кад добије шансу за нови живот - прича нам Лујић. - Нисам могао да устанем из кревета, срце ми је радило само десет одсто. Опростио сам се од живота, али на моју и неизмерну срећу моје породице сада живим нормално. Возим ауто и радим све лакше послове.

Од 2001. програм трансплантације у Институту "Дедиње" је замро. Неколико пута је најављивано да ће се поново радити ови захвати, и остало је на томе.
- Имали смо добре резултате, штета што се трансплантација више не ради - каже Перић. - Од 25 људи којима су пресађени органи, само један није изашао из болнице. Последњи болесник коме смо трансплантирали срце још је жив. И није једини. Успели смо пресађивањем органа тим људима да продужимо живот, тако да неки од њих живе већ четврт века.

Препоручујемо

ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ: Подижемо кардиоваскуларног гиганта, Институт „Дедиње 2“ биће завршен до јуна 2021. (ВИДЕО)

Друштво

33 2

ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ: Подижемо кардиоваскуларног гиганта, Институт „Дедиње 2“ биће завршен до јуна 2021. (ВИДЕО)

15. 07. 2020. у 12:36

ВМА БРИНЕ О ПАЦИЈЕНТИМА: Тврђава у коју корона не сме ни да привири

Друштво

1 12

ВМА БРИНЕ О ПАЦИЈЕНТИМА: Тврђава у коју корона не сме ни да привири

15. 07. 2020. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 7

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 10

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

Тенис

0 0

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00