Друштво

ПРОТЕИН ОТКРИВА КОРОНУ: Научници Хемијског факултета у Београду све ближе домаћем тесту на нови вирус

Љ.Бегенисић

25. 07. 2020. у 08:30

ТРИ тима Хемијског факултета у Београду раде на развоју производње рекомбинантних протеинских антигена за потребе домаћих имунолошких тестова на вирус корона, који би били једноставнији, бржи и јефтинији од постојећег PCR теста.

ПРОТЕИН ОТКРИВА КОРОНУ: Научници Хемијског факултета у Београду све ближе домаћем тесту на нови вирус

Главну улогу у истраживању има тим са Катедре за биохемију, а шефица ове катедре проф. др Марија Гавровић Јанкуловић наводи да се пројекат бави производњом протеинских антигена вируса корона који би се користили за откривање и мерење количине специфичних антитела, насталих услед инфекције овим вирусом.

- У питању су структурни протеини вируса које наш имунолошки систем препознаје као опасност и започиње одбрану организма. Током трајања инфекције, развијају се специфична антитела која имају задатак да помогну организму да се вирус уништи - појашњава наша саговорница. - Присуство специфичних антитела на антигене SARS-CoV-2 је показатељ да је имунолошки систем активирао адаптивну имуност. За разлику од теста на присуство специфичних антитела у серуму, који даје одговор на питање да ли је покренут имунолошки одговор, позитиван резултат PCR теста нам указује на чињеницу да је овај вирус присутан у организму. Са дуге стране, цена PCR теста је знатно виша од цене теста на присуство специфичних антитела - појашњава наша саговорница.

Професорка Гавровић Јанкуловић каже да ће у сарадњи са истраживачима из Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) произведени протеински антигени бити испитани за примену у тесту за детекцију специфичних антитела на вирус корона.

ТРИ ТИМА ИСТРАЖИВАЧА

ПРОФЕСОРКА Гавровић Јанкуловић истиче да на пројекту производње протеинских антигена SARS-CoV-2 за потребе развоја и производње домаћих имунолошких тестова раде три тима истраживача са Катедре за биохемију. Један тим предводи др Тања Ћирковић Величковић, која је координатор пројекта, други је тим проф. др Радивоја Продановића и трећи је њен тим.

- У оквиру ове сарадње, протеински антигени произведени на Катедри за биохемију могли би да буду добар основ за развој теста, за који би све компоненте биле произведене у Србији. Ипак, да би се наведени протеински антигени произвели у довољној количини потребно је проширити производне капацитете на Хемијском факултету, и у вези с тим очекујемо да ће нам држава помоћи. У перспективи, различити протеински антигени добијени рекомбинантном ДНК технологијом би могли да се понуде на домаћем, али и иностраном тржишту.
Говорећи о вирусу корона и његовим карактеристикама, наша саговорница наглашава да се на структурном нивоу доста сазнало о овом вирусу. Појашњава да је очитан геном, који се налази депонован у базама података и доступан је научној заједници за анализу.

- На основу генома очитан је и протеом, али је вирус подложан мутацијама које некада утичу на структуру протеина. Оно што не може да се очита из генома јесте присуство шећерних компоненти које су присутне на протеинским антигенима, и које вируси често врло вешто користе да надмудре имунолошки систем - појашњава професорка Гавровић Јанкуловић.

Одговарајући на питање када очекује да ће се појавиti вакцина против вируса корона и ко би могао први да је пронађе, професорка Гавровић Јанкуловић истиче да је на то питање тешко дати одговор и подсећа да престижне институције у целом свету раде на проналаску вакцине.

- Као што постоје различити терапијски приступи за снижавање повишене телесне температуре, тако постоје различити приступи у дизајну, а затим и производњи вирусне вакцине - истиче она. - За очекивати је да ће се у догледно време на светском тржишту појавити неколико вакцина на SARS-CoV-2. Независно од дизајна и начина производње, оно што је најважније за вакцину јесте то да је ефикасна и безбедна за особу која је прима.