Друштво

НАЈВЕЋИ СРПСКИ ШПИЈУНИ (5): Како је настала прича о правом агенту 007 - Плејбој "Иван" господар света сенки

Вук Мијатовић

28. 07. 2020. у 09:40 >> 01:20

ДУШКО Попов вероватно је најчувенији по причи да је његов колега Јан Флеминг, када је постао писац, на њему засновао лик Џејмса Бонда.

НАЈВЕЋИ СРПСКИ ШПИЈУНИ (5): Како је настала прича о правом агенту 007 - Плејбој Иван господар света сенки

Иако је и то било довољно да Попов уђе у легенду, његова историјска улога много је значајнија.

Прича о правом агенту 007 почиње 1939. године у тадашњој Југославији, која у страху посматра ширење немачког Рајха, премрежена обавештајним агентима Велике Британије, Немачке, Совјетског Савеза... Попову, медитеранском плејбоју, како га описују амерички историчари Брацел и Рут, први су пришли Немци. Регрутовали су га да за њихов рачун шпијунира Енглезе и наденули му кодно име "Иван".

ТРГОВАЧКА ПОРОДИЦА

ДУШКО Попов рођен је 1912. у Тителу, а одрастао је у Дубровнику и Београду. Његова породица била је позната у Београду по трговини скупим тканинама и производњи шешира. О њему су написане десетине књига. Одликован је Орденом британске империје, али и немачким крстом.

Чим је крочио на енглеско тло, "Иван" се пријавио енглеској служби и постао двоструки агент кодног имена "Трицикл". Упркос томе, делујући у Енглеској, стекао је огромно поверење немачког Абвера који му је поверио задатак да оде у Америку и тамо оснује шпијунски круг, што је Попов одмах открио британској служби.
Био је то увод у једну од највећих шпијунских прича и истовремено највећих тајни легендарног шефа ФБИ Џ. Едгара Хувера.

ПОМЕНУТИ амерички историчари пишу да су, упркос томе што се деценијама веровало да је јапански напад на Перл Харбор, који је означио улазак Америке у Други светски рат, био изненадан, декласификовани документи ФБИ показали да је Хувер на време добио ту информацију. А испоручио му је, на тацни, Душко Попов.

Попова су, по доласку у Њујорк, дочекали агенти ФБИ који су га испитивали данима. У својим мемоарима навео је да је једна од првих информација које је пренео била:
"Можете очекивати напад на Перл Харбор пре краја године."

Међу доказима којима је поткрепио своје тврдње био је телеграм у којем Поповљеви немачки налогодавци од њега траже, по захтеву Јапанаца, да дозна што више детаља о америчким и канадским ваздухопловним снагама и посебно детаљне податке и скице базе Перл Харбор.

До Беле куће стигао је део података које је Американцима испоручио Попов, али не и телеграм о Перл Харбору који је остао у Хуверовим архивима. "Изненадним" нападом на америчку базу Јапанци су нанели огромну штету америчкој војсци, а до данас није разјашњено зашто је Хувер одлучио да информације о јапанској претњи сакрије.

КАЗИНО "ЕСТОРИЛ"

ПОПОВ и Флеминг срели су се у Есторилу, крај Лисабона, где су у једном тренутку обојица боравили као британски шпијуни. Сусрет се, наводно, догодио ноћ пре него што је Попов отпутовао за Америку, у казину "Есторил". "Трицикл" је код себе имао гомилу новца који су му дали Немци, и његово расипништво, као и друштво бројних жена, упало је у око свим посетиоцима у казину, па и будућем писцу Флемингу. Те ноћи, према легедни, Флеминг је добио инспирацију за "Казино ројал". И сам Попов је касније тврдио да је "Казино ројал" заправо "Казино Есторил". Флеминг о томе, ипак, никада није говорио.

ПРЕМА тумачењу појединих историчара, Хувер, познат по јавном заступњу конзервативних вредности, једноставно није веровао Попову због његовог раскалашног животног стила.

Ипак, Попов је остао на радару Едгара Хувера. Његов син Марко Попов, почетком двехиљадитих добио је прилику да прегледа очев досије који је саставио ФБИ.

- Од ФБИ сам добио досије мог оца на тачно 2.870 страница. Ова документација била је под ембаргом педесет година. Из папира се види да су све приче мог оца и о мом оцу истините - рекао је својевремено Марко Попов новинару Марку Лопушини.

Када су 1944. године у Лисабону Попова покушали да убију бомбом постављеном под аутомобил, он је био убеђен да је то масло Хувера и Американаца:

- Нису то учинили Енглези, нису ни Немци. Остају само Американци!? Хтели су да ми занавек запуше уста, јер сам после рата могао да будем јако незгодан сведок Хуверове неспособности - писао је Попов у мемоарима под називом "Шпијун-контрашпијун" који су објављени 1974. године.

Попов описује да му је једна од главних шпијунских веза у Југославији, у освит Другог светског рата, био његов рођени брат др Иван Попов, такође британски агент. Као маску за рад агентуре формирали су предузеће "Хеморад А. Ц."

ПОПОВ је, привидно испуњавајући задатак добијен од Абвера, формирао мрежу фиктивних шпијуна, која је до инвазије Француске сервирала лукаво упаковане лажне податке.

После окупације Југославије, Попов је своје услуге понудио и трећој влади - југословенској влади у Лондону.

Српски Бонд говорио је француски, енглески и немачки језик. Био је шармантан, комуникативан и важио за заводника и женскароша. Званично, био је заступник бродарских компанија, због чега је могао да путује по целој Европи, а посебно по неутралним земљама, што је било веома битно јер је своју базу успоставио у Лисабону, у то време стецишту шпијуна, сумњиваца са свих страна, правих и лажних прогнаних владара...
Док се рат приближавао крају, Попов је спремао једну од најважнијих превара која је обезбедила значајну предност савезничким снагама. У операцији "Фортитуд" Попов је Абверу пренео да ће се савезници заправо искрцати у Па де Калеу, а да план за инвазију у Нормандији представља обману.

После рата, Попов је престао да се бави обавештајним радом. Умро је у Француској 1981. године...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације