Друштво

КОД РОДИТЕЉА И ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТЕ: Истраживање Еуростата показало да се млади у Србији просечно осамостаљују са 31,1 годином

14. 08. 2020. у 11:00

МЛАДИ у Србији родитељски дом напуштају просечно са 31,1 годином - показали су најновији подаци Еуростата. Оваква ситуација није нимало боља у односу на пре једну деценију, упркос европском тренду ранијег осамостаљивања.

КОД РОДИТЕЉА И ПОСЛЕ ТРИДЕСЕТЕ: Истраживање Еуростата показало да се млади у Србији просечно осамостаљују са 31,1 годином

Како показују подаци Републичког завода за статистику, према попису из 2011, чак шест одсто старијих од 30 година живело је не са брачним партнерима или цимерима, већ са родитељима и имало статус детета према положају који заузимају у домаћинству. То значи да са мајком и оцем деле кров над главом, да им неко други кува, пере, пегла, да евентуално сносе део трошкова уколико раде, а често ни то. Једном речју - нису самостални.

У питању је било 293.236 "деце" од 30 и кусур, од чега две трећине чине мушкарци. У том тренутку Србија се по овом питању налазила на шестом месту у Европи, а несамосталнији су били само Словенци, Италијани, Словаци, Грци и Хрвати. Нове податке можемо очекивати тек после пописа, догодине.

Социолог Милица Весковић Анђелковић из Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду за овај тренд види неколико разлога, од којих је један такозвана - продужена младост. Она више не траје до 25, него до тридесете године.

- Деца у родитељском домаћинству остају и до 35. године. Осим тога, без обзира на Болоњску декларацију, код нас млади и даље дуже студирају. Веома важан фактор је и недостатак посла. Многи послодавци траже претходно радно искуство, које ови људи још нису могли да стекну, па на конкурсима посао добијају старији - каже Весковић Анђелковић.

Швеђани "соло" већ са 18

НИСУ млади у Србији једини у региону који дуго остају с родитељима. Апсолутно идентична ситуација је у Црној Гори (31,1 година), а слична у Северној Македонији (31,8) и Хрватској (32). За Босну и Херцеговину нема података, али се претпоставља да је на нивоу просека Западног Балкана. За разлику од нас, млади у Шведској осамостаљују се већ са 18 година.

Млади све касније, примећује она, ступају и у брак, а код нас се најчешће селе из примарне породице тек кад заснују своју. Статистика показује да су прошле године мушкарци при склапању брака имали просечно 34,5 година, а невесте 31,3.

Психолог Станислава Попов, са новосадског Факултета за спорт и туризам, истиче да је један од разлога за "дугу адолесценцију" чињеница да је последњих деценија процес одрастања у урбаном свету дужи с обзиром на продужене године школовања.

- Све више младих се одлучује за студирање, а то знатно одлаже процес финансијског осамостаљивања, што је критеријум за излазак из адолесценције. У нашој средини је тај параметар неодржив, јер бисмо имали мноштво "средовечних адолесцената" . У Србији је останак у родитељској кући најчешће условљен економским приликама - каже Попов.

Наше породице, међутим, неретко и саме подстичу ову несамосталност, што оставља различите последице:

- Особа која не доживљава себе као независну неће бити у стању ни да преузме одговорност за сопствене проблеме. Биће склона томе да криви родитеље, друштво, судбину, државу, иако је најчешће кључ промене у њој самој, без обзира на околности - наводи Попов.