Друштво

УМРО ОД КОРОНЕ: Преминуо начелник Клинике за кардиологију ВМА - пуковник професор др Радомир Матуновић изгубио битку

В. Митрић

18. 08. 2020. у 14:09

У ВОЈНО медицинском центру Карабурма, који је претворен у ковид болницу, у понедељак по подне, умро је, после тешке борбе против корона вируса, пуковник професор др Радомир Матуновић (58), кардиолог, вишегодишњи начелник Клинике за кардиологију ВМА и професор на Медицинском факултету ВМА.

УМРО ОД КОРОНЕ: Преминуо начелник Клинике за кардиологију ВМА - пуковник професор др Радомир Матуновић изгубио битку

Вест о смри погодила је, не само њеноге најмлије, већ „армију“ пацијената са обе обале Дрине, који су га волели, поштовали и уважавали, подједнако као лекара и човека. Звона више цркава и манастира у Подрињу и Колубари, у РС и Црној Гори, од Манастира Тавне код Бијељине, храма Вазнесења Христовог у Лозници, до оних у манастирима Богоштица и Морача, означили су њеног одлазак „у царство небеско“.

- Овај дивни човек постао је вечност, у сваком погледу, потпуно заслужено за оно силно знање и умеће, које је ваљано користо да помогне људима, подједнако посвећено свим пацијентима, од чобана до академика - каже архимандрит Лазар Кршић, духовним Манастира Тавне средњевековне задужбине Немањића, код Лознице.

- Његов мио поглед,топле речи и реченице, савети пацијентима, које је давао на диван, само њему својствен начин, сведочили су да је реч о човеку, који је, у дословном смислу, био лекар душе и тела.

Стефан Митић из Руњана, код Лознице, кога је професор Матуновић пратио здравственои скоро пет година и спремио га за операцију, која је одлично урађења на КЦ „Дедиње“, каже да је „све изгурао, захваљујући сјајном и добром др Раши“.

- У 23 години установио ми је да морам, у наредним годинама, када буде најповољнији тренутак да оперишем срце, што ми је саопштио лагано, са пуно такта и оптимизма, што ме је држало све време, јер не треба да се говори како изгледа то суочаване са истином – прича наш млади саговорник.

- Оперисан сам, заиста, када је др Матуновић процедио да је прави тренутак и сада ми је све то као ружан сан. Лекар и људина за највеће поштовање, доживљавам га једнох од најмилијих људи у животу. Свима нам је тешко, што га је покосила болест. Нисмо стигли да се видимо, после њеноге операције, јер су наишли талари пандемије, па је, као и увек, морао да буде близу „армије“ својих пацијената.

Прота Милан Алексић из Лознице каже да „тек кад изгубимо неког, постанемо свесни његове величине, значаја важности и важности, што је случај и са др Радомиром Рашом Матуновићем, који је био врхунска личност, лекар, професор, официр, родитељ, пријатељ, колега, комшија“.

-Знам да му људи добро добрим нису враћали, али је све то, у себи носио, „гутао“ и ишао даље кроз посао и живот – прича нам прота Алексић.

- Често је говорио да „срце реагује и кад ми не реагујемо“.Његово срце је морало много тога тешког и горког да издржи, а увек је био љубазан, бескрајно достојанствен, најфиније отмен и драг, човек чије су речи и изразили лица увек пацијенту били „више од прегледа“, како сам га и сам доживљавао.

Српска краљевска академија научника и уметника наградила је др Матуновића и његову колегиницу, професорку др Виолету Рабреновић, угледног нефролога са ВМА једним од највиших признања – златним ппвељама за хуманост, човекољубље и родољубље, поводом чувене манифестације „Видовданска лоза“, одржане у Народном позоришту прошле године у Шапцу.Добитник је и Велике повеље, највећег признања Дома здравља у Лозници за показан предан однос према пацијентима, не само из овог краја Србије, која се додељује у знак сећања на великог лекара, др Миленка Марина, по ком установа носи име.

Академик Драгољуб Драго Мирковић каже да је реч о човеку „који је срцу, свим срцем, живот посветио, помажући људима до те мере као да му је најближи сродник, чиме је осветлао образ својој чувеној лекарској породици, онима који су веровали у њега још у младости и својој постојбини, Бањанима, у Старој Херцеговини“.