ТИТО ОДЛИКОВАН ЗА ХРАБРОСТ У НАПАДУ АУСТРОУГАРСКЕ ВОЈСКЕ: Како је будући вођа Југославије јуришао на српске положаје

MEЂУ трупама аустроугарске војске које су се с нарочито великом жестином устремљавале на српске војнике налазила се и 42. домобранска дивизија из Зареба.

Јосип Броз (лево) на Церу Фото: Приватна архива

При преласку преко Дрине, 2. септембра 1914. године, она је пуна три дана као фанатизована налетала на ровове српске војске на Ади Курјачици, настојећи да се пребаци на десну обалу Дрине са задатком да дејством долином Јадра потпомогне акције трупа јужно од Лознице и северно од Лешнице. Она је нанела велике губитке јединицама Дринске дивизије II позива. На српској страни пало је девет официра, шест подофицира и 550 војника...

У саставу ове аустроугарске дивизије, јуришао је на српске положаје и Јосип Броз, доцније познат као Тито. Био је припадник 10. чете 25. пуковније. Шта је тада све доживео и преживео, није никад хтео да говори, ништа није рекао чак ни свом биографу Владимиру Дедијеру.

"ЧУЊЕНИЦА је", изјавиће Дедијер после његове смрти, "да је Тито избегавао да ми одговори на питањао свом учешћу у Првом светском рату. Он помиње како је био у 25. домобранској пуковнији и онда прескаче читавих шест месеци и говори о хапшењу у Новом Саду и затвору у Петроварадину." Дедијер, иначе, износи (у "Новим прилозима за биографију Јосипа Броза Тита", у другој књизи), да је имао у рукама три Титова аутобиографска текста - из 1935. 1945. и 1952. године, и да само у једном од њих, у оном из 1935, Тито пише о учешћу у рату против Србије, од августа до децембра 1914. године. Кад је хтео, на основу првог аутобиографског текста из 1935. године, да пише о Титовом учешћу у операцијама на српском ратишту, добио је, наводно, директиву од Милована Ђиласа да то прескочи.

Подручје на коме је оперисала ова дивизија најтеже је страдало у Првом светском рату. Према попису становништва 1910. године, Подриње је имало 242.420 становника, а десет година касније 186.627. Према аустријском попису из јула 1916, Шабачки округ је имао 76.706 људи мање него 1910. Број мушкараца смањен је за 57.968, а жена за 18.738.

ПОСЛЕ Брозове смрти Владимир Дедијер пише како је Тито у овом рату одликован једном "малом сребрном медаљом за храброст", и то за заслуге на руском фронту, на коме се налазио од краја јануара до друге половине марта 1915. Истражујући његов животни пут, Перо Симић је открио у Москви један строго поверљиви документ у коме се изричито каже да је Тито "за време Империјалистичког (Првог светског) рата добио два ордена за храброст". Тај тајни документ, откуцан у три примерка, потписао је један од најповерљивијих људи Коминтерне, шеф њеног Кадровског одељења за европске земље Георги Дамјанов.

Фото: Приватна архива

Податак да је Тито у овом рату добио два, а не један орден за храброст, отвара питање да је један орден за храброст добио на српском фронту. Тито се у Србији борио дупло дуже него у Русији, и ту је унапређен у штапсфелдвебела. А познато је да су сва аустријска унапређења током целог рата била саставни део указа о одликовању.

ОВАКАВ закључак може посредно да потврди и његова једина позната фотографија из Првог светског рата. Она показује како он, у присуству двојице својих аустроугарских ратних другова, пуца из рова, одевен у лагану подофицирску блузу и панталоне, са плитким ципелама.

Када је он био на руском фронту, била је цича зима, и очигледно је да је слика настала у Србији, највероватније на Бежанијској коси изнад Београда. Та фотографија демантује и све његове приче да је у Србији водио некакву антиратну пропаганду због које је, наводно, затворен у Петроварадинску тврђаву у Новом Саду, како је тврдио и у "Лајфу" почетком педесетих година.

ЗАЈЕДНО са Титом, у 42. домобранској дивизији ("Вражјој дивизији", како је још називана), у 25. пуку, против Срба борио се и Влатко Мачек, касније лидер Хрватске сељачке странке. За разлику од Броза, Мачек је у својој аутобиографији, објављеној у Њујорку, после Другог светског рата, описао све битке у којима је учествовао са својим пуком у Србији. То значи да је у њима учествовао и будући "највећи син народа и народности Југославије".

У Мачековом и Титовом 25. домобранском пуку, командант "докнадног" батаљона био је Славко Штахмер, који ће 1941. године постати први човек у војсци усташке, односно хрватско-муслиманске државе.

Припадници "докнадног" батаљона били су углавном добровољци. Међу њима, по тврдњама савременика и историчара, налазио се и познати првак Хрватско-српске коалиције и крупна политичка фигура у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца - Србин Светозар Прибићевић.

Препоручујемо

Друштво

2 2

ПРВИ ТРИЈУМФ У ВЕЛИКОМ РАТУ: Како су бројчано слабији Срби на Церу натерали аустроугарску армаду у панично бекство

18. 08. 2020. у 16:00

Друштво

23 17

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Како је Немачка кривицу пребацила на Србију - Први светски рат би избио и без атентата у Сарајеву

16. 08. 2020. у 20:00

Друштво

9 8

КАКО СУ СЕ РАЗВОДИЛИ ТИТО И ЈОВАНКА: Политичко руководство било незадовољно првом дамом Југославије

02. 08. 2020. у 15:47 >> 15:47

Друштво

17 12

ЖИВЈЕЛО НАШЕ МИЛО СРПСТВО! Овим речима завршено је писмо црногорског краља Николе унуку Александру пред почетак Великог рата

02. 08. 2020. у 09:35

Србија

0 2

Музеј Мишићу у част: Сећање на славног српског војводу у Осеченици код Мионице

24. 07. 2020. у 06:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације