ИСПОВЕСТ СЕСТРЕ КОЈОЈ ЈЕ БРАТ ПОГИНУО НА КОШАРАМА: Кад сам видела слику новинарке Новости како пали свећу, сузе су ми кренуле

Не престају реакције породица и сабораца војника погинулих на Кошарама после посете наше екипе караули. Биљана Васојевић: Као да сам је ја тамо запалила мом брату Ивану

Фото Ј. Ћосин

КАДА сам добила слику новинарке на караули Кошаре, мислила сам најпре да је фото-монтажа. Онда су ми објаснили да је заиста отишла и да је запалила свећу уместо свих нас сестара, мајки, супруга, очева, браће, деце, који смо током рата тамо изгубили најмилије. А никада тамо нисмо могли да одемо и одамо почаст. Сузе су ми кренуле, док сам је гледала поред оне свеће коју је запалила за све хероје са Кошара који остадоше на вечној стражи. Као да сам је мом брату Ивану ја тамо запалила. Осетила сам и дубоко дивљење и поштовање, јер знам колика је била потребна храброст за тај чин. Нама који смо тамо изгубили своје ближње то много значи, сви смо јој вечно захвални.

Фото: Ј. Ћосин

Овако Биљана Васојевић из Сјенице, сестра Ивана Васојевића Јагуара који је на Кошарама страдао на Васкрс, 11. априла 1999, у 24. години, говори о одласку на Кошаре новинарке "Вечерњих новости" Јелене Ћосин, 21 годину после повлачења српске војске.

Уплакана, са много непролазне туге говори нам и о свом брату који је страдао док је ишао на извор по воду. Тек неколико дана пошто је са својом јединицом успео да одбрани први напад непријатеља на караулу.

Фото Ј. Ћосин

- Добро је да неко памти њихове заслуге, зато сам вечно захвална "Вечерњим новостима" и новинарки - каже Биљана.

А она је тек једна од стотине сестара, мајки, деце која се и не сећају својих очева који су живот дали за одбрану отаџбине на врлетима Проклетија, саборца, поштовалаца бораца са Кошара, чији позиви и поруке захвалности стижу на адресу наше редакције као и наше дописнице из Ниша, након што је прошлог четвртка посетила херојску караулу Кошаре и одала почаст настрадалима јунацима. Тамо где после НАТО агресије једва да је крочила српска нога, забележила је како после две деценије изгледа караула која је постала симбол најчасније и јуначке борбе српских војника против тзв. ОВК и НАТО агресора.

- Сваки ратник са Кошара то место доживљава и преживљава свакодневно - каже, за наш лист, Срђан Веселиновић, припадник 125. моторизоване бригаде Војске Југославије. - Није то само место великих борби, већ су ту прожете емоције, младост, сећање на саборце, посебно на оне којих нема више, размишљања о одбрани земље, колевци српства КиМ, о неправди великих сила... Зато одлазак новинарке "Новости" на караулу Кошаре није само репортажа, већ и признање наше жртве, борбе, родољубља. Не само да нас подсећа да треба да будемо поносни на оно што смо урадили, већ даје пример новим генерацијама, учи их колико вреде слобода, достојанство, образ ...

Фото Ј. Ћосин

Веселиновићев саборац кога су на Кошарама знали као Пезос каже да је караула за њих посебно место:

- За нас који смо ратовали на Кошарама и преживели, то је место на које бисмо се сви вратили, а за породице погинулих вечна кућа најмилијих. Било би добро, ако би икако могло да се са Албанцима договори да се Србима омогући да бар једном годишње слободно посете Кошаре и одају пошту настрадалим српским војницима.

ПОЗИВ ОД 53. ГРАНИЧНОГ БАТАЉОНА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације