КАЛЕМОВИ ИЗ СТАРОГ МАНАСТИРА: У овом делу Србије расте црна тамјаника - врло ретка у целом свету

С ЈЕСЕНИ у Неготинској Крајини ништа лепше не мирише од грожђа. А, мирис црне тамјанике, древне српске аутохтоне мускатне сорте - опија. Специфичној, врло реткој у свету, а захтевној за одгајање, плодна крајинска равница одавно је завичај.

Фото С.М.Јовановић

На падини Братујевачке косе, у виноградима манастира Буково са краја 13. века, са које се Неготин пружа као на длану, четрдесетак крајинских берача заједно са буковском братијом пажљиво са чокота скида свако зрно црне тамјанике, од којег, веле, душа пева, а срце поскакује.

- Ова је година била тешка, али смо прибегли другој технологији, са Запада, радили смо без прскања хемијом, почели смо органску производњу црне тамјанике и уродило је плодом - каже архимандрит Козма (Радовић), игуман манастира Буково.

Да је било и плодно и благородно показују приноси од осам тона по хектару и проценат шећера од 23 до 24 јединице. Од ових бобица, као и протекле деценије "сазретиће" квалитетно суво вино "филигран", за које се захваљујући наградама на највећим светским сајмовима вина надалеко чуло.

- Захваљујући благослову нашег владике и Пољопривредној школи "Рајко Боснић" која је дала калемове из старог манастирског винограда, чокоте смо обновили 2009. - прича архимандрит. - Иако успешно производимо и друге сорте грожђа, највише смо поносни на црну тамјанику, премда је толико не представљамо свету и људима. Она, ипак, сама за себе говори и најпродаваније је наше вино.

Фото С.М.Јовановић

- То је једна мирисна, веома лепа мускатна сорта која помало подсећа на италијанску. Црна тамјаника је аутохтона сорта са неготинског поднебља где даје најбоље резултате. Имали смо прилику да је пробамо са неких других локација у свету и код нас, али су најбољи приноси и резултати у Неготину - поносно говори отац Козма и додаје да је сваки шести ред у винограду црне тамјанике црни бургундац, јер је он опрашује, будући да она сама то не може.

Сачували су митску црну тамјанику буковски монаси од заборава али и од ње створили ново изворно српско вино. У манастиру Буково, по неким историјским изворима задужбини краља Милутина, осим црне тамјанике на укупно шест хектара гаје и мерло, каберне, гаме и шардоне чија је берба почела прошле недеље.

Фото С.М.Јовановић

На једној од огледних парцела ничу и бела тамјаника, зачинак и прокупац, још неке од овде добро познатих аутохтоних сорти. Нека их, вели братија, за будућа поколења, јер ваља обновити старе сорте.

- Били смо изненађени сазнањем да после три године, када је виноград достигао први род, нема оне црне боје тамјанике. Били смо у чуду, испитали смо калемове и показало се да црна тамјаника има неку боју ружице. Било је предлога да га обојимо али нисам дао да се то деси. Оно што је изворно, онако како га је Бог дао, нека тако и остане - додаје архимандрит Козма.

ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ СЛАТКА

- ОДУШЕВЉЕНА сам црном тамјаником. Знам да је има мало у Србији и да је по њој познато неготинско виногорје. Желела сам да је упоредим са оном са Фрушке горе и могу да кажем да сам изненађена колико је слатка - каже Јелена Јанићијевић, сомелије из Крагујевца, која је била у манастирском винограду за време бербе.

Фото С.М.Јовановић

ВИНОГРАДАРСКА ШКОЛА

НЕГОТИНСКА винска регија јединствена је у односу на све друге у Србије јер има 265 сунчаних дана годишње, што знатно утиче на квалитет грожђа и вина и омогућава гајење готово свих сорти. Узгајали су га још Римљани. Прву виноградарску задругу Неготин је добио 1890. године, а три године раније и прву виноградарску школу, баш на манастирском имању.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације