Да ли старосна граница за одлазак у ПЕНЗИЈУ МОЖЕ ДА БУДЕ ПОМЕРЕНА НА ВИШЕ ОД 65 ГОДИНА?

У ВЕЋИНИ земаља у окружењу мушкарци већ сада раде две године дуже

Фото П.Милошевић

Већина запослених у Србији сматра да је старосна граница за одлазак у пензију превисока, али ако се упореди са прописима земаља у окружењу које су повукле озбиљне резове у овој области, може се рећи да су наши будући пензионери, ипак, у бољој позицији. У већини ових земаља мушкарци већ сада раде две године дуже и радно место напуштају са 67 лета. Да ли је и Србија спрема на такав корак?

Нове прописе за одлазак у пензију донеле су многе земље у региону, али и развијене европске државе. То су, између осталих, Црна Гора, Хрватска и Пољска. Оне су успоставиле правила која ће се примењивати у наредних десетак година. Тако ће се граница за мушкарце у овим системима померати сваке године, као што је то случај са женама у Србији. Тако ће у Хрватској већ до 2030. даме ићи у пензију са 65, а њихови партнери до 2038. са 67 лета.

Професор др Марио Рељановић из Института за упоредно право сматра да је померање старосне границе у многим земљама света узроковано пре свега демографском ситуацијом. Старење становништва, као и померање просечне границе животног века, довели су до тога да људи значајно дуже уживају пензију него пре 50 година, а да не говоримо о периоду од пре 150 година, када је цео систем међугенерацијске солидарности први пут успостављен.

- Истовремено раст економије није довољан да испрати захтеве пензионих фондова, па се такозвани први стуб пензијског осигурања, обавезно државно пензијско осигурање, налази под великим оптерећењима - истиче професор. - Један од одговора државе је управо померање границе одласка у пензију. Ово решење, међутим, само по себи није довољно и само краткорочно може да ублажи ефекте кризе пензијског система. Због тога му се прилази опрезно и уз значајне изузетке, односно иновације у пензијском осигурању, као што је увођење другог и трећег стуба, али и такозваних социјалних пензија.

Наш саговорник наглашава да померање границе одласка у пензију никада није политички популарно. Земље у којима је просечан животни век краћи од оног у развијеним европским земљама, као што је Србија, нарочито су погођене овим трендом. Имајући у виду прилично недефинисану пензиону политику и непостојање дугорочних планова, не може се тачно предвидети да ли ће и код нас бити померања границе старосне пензије на навршених 67 година живота у ближој будућности.

- Ова одлука ће свакако зависити и од неких других трендова, пре свега од стопе незапослености, борбе против сиве економије и рада на црно, као и од квалитета будућих послова који ће се отварати. Ниска стопа незапослености може да охрабри, али и да укаже на чињеницу да је могуће интервенисати у тржиште рада продужењем радног века, а да се при томе не поремети равнотежа понуде и потражње радне снаге. Са друге стране, ако се погледа структура новоотворених послова у последњој деценији, видеће се да у приватном сектору преовлађују једноставни послови који су по правилу истовремено и физички натпросечно захтевни.

Овакав тренд, који је последица плитике привлачења страних инвеститора који не улажу у едукацију радника и производњу заснивају на једноставним механичким пословима, погодује ранијем пензионисању.

- Када би се неколико стотина хиљада тренутно запослених на црно увело у редовне токове, тако да њихови послодавци плаћају порезе и доприносе, то би представљало значајну инјекцију за пензиони фонд и могло би одложити продужење радног века на средњи рок, можда чак и на десетак година - објашњава проф. Рељановић.

И у земљи у којој борави велики број наших држављана, Немачкој, старосна граница за пензионисање постепено се повећава и планирано је да до 2031. достигне 67 лета. Сада је потребно 65 година и седам месеци за оба пола. Даме у Аустрији радно место напуштају са 62, а мушкарци са 65 година. Граница за даме ће се од 2024. постепено уједначавати са мушкарцима. Погодност у овој земљи је постојање минималне пензије у износу 1.200 евра нето, за људе са 40 и више година радног стажа у Аустрији.

За Италијане, који имају просечну пензију 490 евра, важи правило да са 66 година и три месеца могу у заслужену пензију, док је за Италијанке та граница на 63 године и девет месеци. До 2031. и код њих је у плану да се граница за оба пола подигне на 67.

До 2036. број година који ће бити потребан за пензију у Шведској износиће 67. Тренутно је за мушкарце 66, док је за жене 63 године, а просечан износ на чеку им је 1.300 евра. У Норвешкој, пензионери у просеку имају око 1.700 евра, а мушкарци радно место напуштају са 67, док за жене важи правило да иду са посла са 64. До 2030, године потребне за одлазак у пензију за жене ће се повећавати до 67.

У овим земљама пензионерима с обзиром на просек на чеку није неопходно да по напуштању радног места поново раде. Код нас је, међутим, другачија ситуација.

Важеће законодавство дозвољава пензионерима да буду у радном односу, међутим, Закон о ПИО је неспретно написан тако да особа која подноси захтев за остваривање права на старосну пензију у тренутку његовог подношења не сме бити у радном односу. Али, одмах после тога, може поново да се запосли.

- Ово решење није логично, јер се послодавац и будући пензионер доводе у ситуацију да морају формално прекинути радни однос, макар на неколико дана, а онда га могу поново засновати уколико желе - истиче професор. - Изменом поменуте одредбе омогућило би се запосленом да не мора да вештачки прекида радни однос да би остварио право на пензију, већ да може да настави да ради и истовремено почне да прима пензију, без ограничења.

После измена Закона о ПИО 2014. године, да би неко остварио право на старосну пензију потребно је да има 65 година живота и бар 15 година стажа осигурања, или 45 година стажа осигурања без обзира на године живота. Дакле неко ко је почео да ради са 15 година, када се стиче радна способност, може у теорији да оствари право на пуну старосну пензију са 60 година живота. Сви остали који имају бар 60 лета и бар 40 стажа осигурања, могу остварити право на превремену пензију.

- По мом мишљењу би свако ко има 40 година радног стажа морао да оствари право на пуну пензију без икаквих других ограничења. Једноставно није хумано и у складу са основним циљем постојања права на пензију захтевати од људи да раде дуже од тога у току живота. У тренутном законодавству то решење, међутим, није прихваћено - каже Рељановић.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ПЕНЗИЈЕ ВЕЋЕ ЗА ЧЕТИРИ ОДСТО: Исплата најстаријима по швајцарском моделу, ево и када ће бити повећања

01. 09. 2020. у 07:15

Друштво

1 3

ВРХУНСКИ ЛЕКАРИ РАДЕ И ПОРЕД УСЛОВА ЗА ПЕНЗИЈУ: За бели мантил године не важе, али МОРАЈУ да испуне ЈЕДАН услов

27. 08. 2020. у 17:00

Свет

3 4

И ПЕНЗИОНЕРИ ЋЕ ДОБИТИ РУСКУ ВАКЦИНУ: После 40.000 добровољаца на ред ће доћи и старији грађани Москве

02. 09. 2020. у 11:03

Друштво

0 2

ПЕНЗИЈЕ ВЕЋЕ ЗА ЧЕТИРИ ОДСТО: Исплата најстаријима по швајцарском моделу, ево и када ће бити повећања

01. 09. 2020. у 07:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације