У ОВОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ ТРАГАЛИ СУ ЗА ЗАКОПАНИМ БЛАГОМ: Лепота и мистика кањона на југу Србије
ЖИВОПИСНИ кањон реке Јерме, који се пружа од пиротског села Суково ка граници са суседном Бугарском, пребогат је културно-историјским споменицима и природним знамењима ретке лепоте.

Фото В. Ћирић
За овај предео везана су многа народна веровања и предања, која су палила машту многих наших и бугарских авантуриста, најчешће оличених у трагачима за закопаним благом.
НЕСУМЊИВО најзначајнији споменик културе је средњовековни манастир Поганово, из 14. века, задужбина Константина и Јелене Дејановић. Са својим очуваним живописом манастир Светог Јована Богослова, у православном свету је познат и по такозваној двостраној икони царице Јелене коју су, нажалост, са још неколико других дела црквеног сликарства током Првог светског рата однели окупаторски војници из суседне Бугарске.

ФИЛМОВИ Зграда некадашњег рудника у Ракити, Фото В. Ћирић
Други, такође веома значајан споменик духовног и материјалног стваралашта је Суковски манастир, који је током минулих векова такође страдао у многобројним ратним сукобима. О њему не постоје подаци када је подигнут, али се зна да је живописан почетком 17. века, а до почетка 20. века био је познат по живинарству којим су се монаси предано бавили. У овом здању је и чувена фреска Светог Христифора на којој је светац приказан са животињском главом. Манастир је у подножју царевог камена, а познат је и по остварењу Богородице са крилима.
КАЊОН реке Јерме која извире чак код Власинског језера и после двадесетак километара улази у Бугарску, а затим се код села Петачници опет враћа у Србију, познат је и по многим спелеолошким објектима у кречњаку.

ЗАДУЖБИНА Средњовековни манастир Светог Јована Богослова у Поганову, Фото В. Ћирић
За Смукову пећину, али и Ветрену дупку, које нису до краја истражене, везана су народна веровања да је у њима сакривено хајдучко благо, као и благо легендарног попа Мартина који је пљачкао турске караване и товаре злата сакрио управо у тим пећинама. До блага нико није дошао, јер Смукову пећину наводно чува генијални метални и дрвени механизам у облику смука, који сваког посетиоца пећине убије. Према дугим предањима, злато попа Мартина, пореклом Херцеговца, скривено је у Ветреној дупки, дужине око четири километра. Било како, многи трагачи су изгубили главе верајући се по литицама Влашких планина на левој и Гребена на десној обали Јерме.
СНИМАНИ ФИЛМОВИ
ОНО што се овом кањону, који се уздиже до 400 метара, зна, јесте да је овде снимљен и један од првих играних филмова у Краљевини Југославији. Реч је о "Рударевој срећи", Загребачког редитеља Јосипа Новака, који је поменуто филмско остварење 1929. године радио у Ракити, где и данас постоји управна зграда из тог периода. Новак је био само један од филмаџија који су користили овеј предео за снимање филмова. Овде је, поред осталог, снимњен и "Доротеј", делови фила "Двобој за јужну пругу", "Косовског боја" и многи други.
Оно што је апсолутно познато и није у домену веровања и нагађања већ чињеница, јесте да је овај крај постао доступан широј јавности тек почетком тридесетих година прошлог века, када је отворен рудник каменог угља у Ракити. Трасом уског колосека, којом је све до шездесетих прошлог века, возећи угаљ тутњао гарави "ћира", пролазећи и кроз четири тунела од којих су два код села Власи, а два код Одороваца, сада се крећу аутомобили, јер други пут није прављен.
Најужи део кањона Јерме широк је свега метар и по и мештани га зову Цедиљка.

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05

СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54

ВРТОГЛАВА СУМА: Колику националну пензију прима Љиљана Благојевић
ЈЕДНА од наших најистакнутијих драмских уметница Љиљана Благојевић отишла је у пензију, а налази се међу двадесетчетворо уметника, који ће примају националну пензију за допринос култури.
07. 06. 2025. у 11:30
Коментари (0)