БЕЛЕЗИ СЕ НЕ ВИДЕ ОД ТРАВЕ: Немар у одржавању спомен-обележја устаницима на Јавору

КАМЕНИ белег украј регионалног пута Ивањица - Сјеница, на раскрсници за споменички комплекс на Јавору, Калипоље и Нову Варош, сведочи о траговима историје на овој планини, али и о немару у одржавању белега јунацима из устанака и ратова Србије.

Трагови историје и немара украј пута Ивањица - Сјеница / Фото Д. Гагричић

Намерницима који се запуте према Пештеру, на меандре Увачког језера или до Златара, пре у очи пада висока трава, гомиле смећа, разбацане кесе, него запис у бронзи: "Трагови прошлости на Јавор планини сведоче о борби Срба за ослобођење од Отоманске и Аустроугарске империје од 16. до 20. века. Спомен-обележје подигнуто је у славу предака, за наук потомству. Министарство за социјална питања Републике Србије".

О овом крајпуташу, подигнутом 2002. године, поводом 90-годишњице Првог балканског рата и ослобођења Рашке области и Старе Србије од Турака, нико не брине, нити се чине кораци да се нађе трајно решење.

Сличан пропуст и брука чекају посетиоце и на споменичком комплексу испод Василијина врха на Јавору, на некадашњој српско-турској граници (до 1912. године). У корову је гробље ратника из Јаворског рата (1876-1878) одмах иза споменика јаворским јунацима и мајору Михаилу Илићу, команданту Друге ужичке бригаде, Јагодинцу, који се преселио у легенду и народну песму у 31. години. До белог обелиска на вису се од асфалтног пута, срећом, стиже утабаном стазом, са остацима плочника. Раније је акцијама лугара из оближње шумарске куће и мештана Кушића кошена трава уочи Јаворског сабора, или су то последњих година у неколико наврата радили припадници Бригаде ВС из Краљева.

- У "Монином" хотелу "Јавор" у Кушићима нам препоруче које историјске знаменитости да посетимо у околини. Међутим, сенку на љубазност особља и мештана, као и изванредне услуге и пределе, бацају трагови немара и запуштени споменици на Јавору, али и недостатак туристичке сигнализације, па се гости распитују код чобана и мештана. Ето, нигде нема путоказа за Карађорђев шанац, а он је само неколико десетина метара иза споменика мајору Илићу. Уосталом, како и прићи, када су бедеми и ров у великој трави, ко да се усуди? - казује Драгутин Станојевић из Београда, који је пред крај лета већ шести пут долазио на опоравак у ваздушну бању Кушиће.

Гробље ратника и споменик мајору Илићу у корову / Фото Д. Гагричић

Поред тога што нема података о очуваном Вождовом шанцу из 1809. године, при походу у Рашку област, на инфо-таблама, које су на својој територији постављале туристичке организације Ивањице и Нове Вараши, заједно са ТО Западна Србија, низ података збуњује и обмањује посетиоце. Очигледно да су их неуки писали и то без рецензије историчара, наводећи чињенице из рукава, поготову из Јаворског рата, који је био споредно бојиште у Првом српско-турском рату и борби Србије за независност?! Тако пише да је на Јавору била граница Београдског пашалука и турске царевине, а не помиње Кнежевина и касније Краљевина Србија.

ВИШЕ ПОГИНУЛИХ НЕГО УЧЕСНИКА

НА ТАБЛИ у нововарошком селу Љепојевићи помиње се 7.000 жртава на српској страни у Јаворском рату! Та се бројка вишеструко увећава, премашивши за хиљаду војника један ранији чувени фалсификат из говора на Јаворском сабору - по коме је било више страдалих него учесника Калипољске битке у јуну 1876. Као да су српски војници били глинени голубови или ишли грлом у јагоде. Ревизионисте историје демантује запис уклесан у камену споменика у Калипољу - да су "три бригаде у најљућем боју Јаворског рата изгубиле преко 500 војника".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације