СРБИ ПЛАЋАЈУ ЦЕНУ ТИТОВОГ СЛАТКОГ ЖИВОТА: Враћамо Брозове кредите до 2041. а рате су у МИЛИОНИМА евра

СРБИЈИ је пре недељу дана стигла на ред наплата новог у народу прозваног “Титовог дуга“.

Фото Документација "Борба"

Морала је Влада Србије из буџета да издвоји 11 милиона евра. Објектив.рс вам доноси причу о томе колико ћемо још плаћати дугове и кредите из тзв “златног доба Југославије” и да ли ћемо и те 2041. године све исплатити.

Последњих 11 милиона евра које је Србије уплатила део је кредита који је Београд узео од Светске банке у време бивше СФРЈ.

Ово није једни дуг који ћемо морати да платимо овог месеца, у септембру смо већ платили доспели креди од 75,3 милиона евра према Париском клубу поверилаца. Чак 13 милиона евра била је камата.

Ове информације потврђене су и из Народне банке Србије из које су нам навели да ће се у периоду од 2020. до 2024. године, годишње отплаћивати око 213 милиона евра, док ће се од 2025. године годишње отплаћивати око 86 милиона евра.

Према Париском клубу поверилаца, по плану отплате, обавезе доспевају до 2041. године, према Светској банци до 2031. године, док према Кувајту обавезе доспевају до 2034. године.

Фото: Новости архива

Све те зајмове, узимали су премијери Јосипа Броза Тита од светских кредитора током седамдесетих и осамдесетих година.Све на то, наравно, враћа на причу да ли су тадашње генерације „живеле живот“ на рачун будућности своје деце, али и на питање за шта су коришћене те паре. Да ли ми и данас плаћамо нешто што можда не постоји већ годинама или деценијама? Или су ти новци, ипак, утрошени на нешто што нам и данас служи.

Битна ставка био је и новац који је некадашња Југославија, која се хвалила да је „четврта војна сила Европе“, издвајала за наоружање. Велики део онога што је тада набављено, данас, наравно, више није у употреби, а много тога је и уништено током ратних деведесетих година.

Загребачки економиста Густе Сантини пре пар година оценио је да се, иако је тадашња власт желела народу дати више него што су биле објективне могућности, ипак пуно рационалније задуживало.

О рационалнијем задуживању, додуше, може да се говори када је реч о периоду до краја 70-их година. У последњим годинама живота Јосипа Броза Тита, као и почетком 80-их, међутим, почело је озбиљно задуживање, али су ти кредити првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија...

Архива

Према званичним подацима спољни дугови Југославије на крају 1987. године износили су 21,3 милијарде долара (конвертибилни дуг од 20 милијарди), што је био веома велики износ за оно време. Прерачунато у данашњу вредност долара, то би износило преко 48,3 милијарде долара. Средњорочни и дугорочни дуг износио је 18,7 милијарди долара (данашњих 42,4 милијарде долара). Ако се од тог износа одбију потраживања, углавном од земаља у развоју, од око 3,8 милијарди долара, пречисте клириншка потраживања и дуговања, југословенски нето дуг је тада износио 17,5 милијарди долара (данашњих 40 милијарди долара).

Проблем није био сам апсолутни износ дуга (јер није био већи од једне трећине БДП-а), колико је био висок коефицијент задужености земље од преко 45 одсто, док је према критеријуму Међународног монетарног фонда ситуација већ алармантна ако је он преко 25-30 одсто.

Уочи распада СФРЈ спољни дуг (главница без камате) према конвертибилном валутном подручју износио је на крају 1991. године преко 15 милијарди долара (од чега је бивша Федерација била гарант за око 11 милијарди). Прерачунато у данашњу вредност долара, то би износило 28,3 милијарде долара.

 Стеван Крагујевић, Архива Слободана Ранковића и документација "Новости"

Распоред дуговања био је тада следећи (у милијардама долара):

Словенија 1,7; БиХ 1,5; Црна Гора 0,6; Хрватска 2,7; Македонија 0,7; Србија 4,8; и Федерација 3,1 милијарду.

СФРЈ је међународним финансијским институцијама дуговала око три милијарде долара, комерцијалним банкама (Лондонском клубу) 4,4, и владама развијених западних земаља (чланицама Париског клуба) око 6,5 милијарди долара.

(Објектив)

Препоручујемо

Друштво

0 2

СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК (4) Титови обрачуни са Србима: Зашто је Броз сломио либерале због програма “Србија на првом месту“?

16. 06. 2020. у 09:40

Друштво

0 0

СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК (5) Титови обрачуни са Србима: Лов на вештице међу српским интелектуалцима - Прогон професора

16. 06. 2020. у 04:21

Друштво

1 0

СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК (3) Титови обрачуни са Србима: Страх од Ранковићеве популарности

15. 06. 2020. у 19:30

Култура

0 1

Шта ће нам нове (старе) титоистичке обмане и опсене: И после Тита Тито. И све то о нашем трошку

18. 06. 2020. у 12:06

Друштво

0 1

Најважнији после ТИТА: Ранковић је ЗАПЛАКАО само 6. новембра '64, а онда је на ред дошао СЛОБА МИЛОШЕВИЋ

07. 06. 2020. у 13:39

Друштво

0 1

Како је Титова Југославија постала полигон за стварање нових народа: Језички инжењеринг у Црној Гори и Рашкој области

29. 06. 2020. у 22:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације