СРБИ ПЛАЋАЈУ ЦЕНУ ТИТОВОГ СЛАТКОГ ЖИВОТА: Враћамо Брозове кредите до 2041. а рате су у МИЛИОНИМА евра
СРБИЈИ је пре недељу дана стигла на ред наплата новог у народу прозваног “Титовог дуга“.
Морала је Влада Србије из буџета да издвоји 11 милиона евра. Објектив.рс вам доноси причу о томе колико ћемо још плаћати дугове и кредите из тзв “златног доба Југославије” и да ли ћемо и те 2041. године све исплатити.
Последњих 11 милиона евра које је Србије уплатила део је кредита који је Београд узео од Светске банке у време бивше СФРЈ.
Ово није једни дуг који ћемо морати да платимо овог месеца, у септембру смо већ платили доспели креди од 75,3 милиона евра према Париском клубу поверилаца. Чак 13 милиона евра била је камата.
Ове информације потврђене су и из Народне банке Србије из које су нам навели да ће се у периоду од 2020. до 2024. године, годишње отплаћивати око 213 милиона евра, док ће се од 2025. године годишње отплаћивати око 86 милиона евра.
Према Париском клубу поверилаца, по плану отплате, обавезе доспевају до 2041. године, према Светској банци до 2031. године, док према Кувајту обавезе доспевају до 2034. године.
Све те зајмове, узимали су премијери Јосипа Броза Тита од светских кредитора током седамдесетих и осамдесетих година.Све на то, наравно, враћа на причу да ли су тадашње генерације „живеле живот“ на рачун будућности своје деце, али и на питање за шта су коришћене те паре. Да ли ми и данас плаћамо нешто што можда не постоји већ годинама или деценијама? Или су ти новци, ипак, утрошени на нешто што нам и данас служи.
КОМЕ СВЕ ДУГУЈЕМО?
Србија ће најдуже плаћати дуг према Париском клубу. Овом повериоцу дугујемо још 1,09 милијарди евра. Треба враћати и дугове према Светској банци, и то нешто више од 700 милиона евра. Потписан је и уговор о регулисању дуга са Чешком који потиче из периода клириншког начина плаћања, а од почетних 32,7 милиона долара, дуг који ће једнократно бити плаћен чешкој страни, сведен је на 9,8 милиона долара. Србија би у овој години требало да отплати и дуг према Словачкој од 6,43 милиона евра, а он потиче из периода СФРЈ и клириншког начина плаћања. Дуг Србије према Либији износи 44,66 милиона долара. Србија је, по основу дуга из периода СФРЈ, до сада у целости отплатила дуг према Лондонском клубу поверилаца, ЕУ, Еурофими и Банци за развој Савета Европе. Треба рећи да Србији нико ништа не дугује, односно да она нема потраживања по основу зајмова одобрених у периоду СФРЈ, према подацима којима располаже НБС.
Битна ставка био је и новац који је некадашња Југославија, која се хвалила да је „четврта војна сила Европе“, издвајала за наоружање. Велики део онога што је тада набављено, данас, наравно, више није у употреби, а много тога је и уништено током ратних деведесетих година.
Загребачки економиста Густе Сантини пре пар година оценио је да се, иако је тадашња власт желела народу дати више него што су биле објективне могућности, ипак пуно рационалније задуживало.
О рационалнијем задуживању, додуше, може да се говори када је реч о периоду до краја 70-их година. У последњим годинама живота Јосипа Броза Тита, као и почетком 80-их, међутим, почело је озбиљно задуживање, али су ти кредити првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија...
Према званичним подацима спољни дугови Југославије на крају 1987. године износили су 21,3 милијарде долара (конвертибилни дуг од 20 милијарди), што је био веома велики износ за оно време. Прерачунато у данашњу вредност долара, то би износило преко 48,3 милијарде долара. Средњорочни и дугорочни дуг износио је 18,7 милијарди долара (данашњих 42,4 милијарде долара). Ако се од тог износа одбију потраживања, углавном од земаља у развоју, од око 3,8 милијарди долара, пречисте клириншка потраживања и дуговања, југословенски нето дуг је тада износио 17,5 милијарди долара (данашњих 40 милијарди долара).
КО ЈЕ ОТПЛАТИО СВОЈЕ ДУГОВЕ?
У односу на милијарде евра кредита које је СФРЈ узимала током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Србија и Црна Гора готово да се и нису задуживале деведесетих година. СРЈ се у том периоду задужила свега 400 милиона евра, а разлог су биле санкције, па је у таквим околностима западним земљама било забрањено да сарађују са Србијом. За разлику од Србије, Хрватска и Словенија су отплатиле све рате.
Проблем није био сам апсолутни износ дуга (јер није био већи од једне трећине БДП-а), колико је био висок коефицијент задужености земље од преко 45 одсто, док је према критеријуму Међународног монетарног фонда ситуација већ алармантна ако је он преко 25-30 одсто.
Уочи распада СФРЈ спољни дуг (главница без камате) према конвертибилном валутном подручју износио је на крају 1991. године преко 15 милијарди долара (од чега је бивша Федерација била гарант за око 11 милијарди). Прерачунато у данашњу вредност долара, то би износило 28,3 милијарде долара.
Распоред дуговања био је тада следећи (у милијардама долара):
Словенија 1,7; БиХ 1,5; Црна Гора 0,6; Хрватска 2,7; Македонија 0,7; Србија 4,8; и Федерација 3,1 милијарду.
СФРЈ је међународним финансијским институцијама дуговала око три милијарде долара, комерцијалним банкама (Лондонском клубу) 4,4, и владама развијених западних земаља (чланицама Париског клуба) око 6,5 милијарди долара.
(Објектив)
Препоручујемо
СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК (3) Титови обрачуни са Србима: Страх од Ранковићеве популарности
15. 06. 2020. у 19:30
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (8)