Друштво

ПЕКАО ЗАНАТ У БАЗЕЛУ, А САД ШЉИВУ У ИВАНКОВЦУ: Богдановић из Иванковца после три деценије у Швајцарској, подиже шљивике у Србији

Бојана Царановић

18. 10. 2020. у 16:00

ДЕЦЕНИЈАМА Ненад Богдановић (46) из Иванковца код Ћуприје живи у Швајцарској, где су му и родитељи провели радни век.

ПЕКАО ЗАНАТ У БАЗЕЛУ, А САД ШЉИВУ У ИВАНКОВЦУ: Богдановић из Иванковца после три деценије у Швајцарској, подиже шљивике у Србији

У Базелу, где је више од 30 година, има своје шпедитерско предузеће, тамо му одрастају ћерке Наташа (20) и Јована (16), али за најмлађег Богдана (6) - има други план. Жеља му је да стасава и шири породицу на земљи својих предака. Зато је последњих година у Иванковцу одакле су му корени, посадио шест хектара под шљивом и другим воћем, отворио дестилерију из које већ точи пет ракија, врхунског квалитета.

Последње три године, Ненад је више у Иванковцу него у Базелу. Све припрема за коначни повратак. У дворишту ових дана врви од радника, граде се нове хале, уређују просторије за печење ракије, сушаре и хладњаче, а шљивик је до "јуче" био крцат берачима. Осим печењем ракије, Богдановићи планирају да се баве и сушењем и прерадом воћа. Из ове мале породичне производње мирисаће и љуто и слатко.

- Обрали смо око 20 тона шљиве - поносно прича Ненад, а у крилу му седи Богдан. Дечак течно говори српски и као из топа одговара да је радије овде у Србији него у Швајцарској и да више воли српски од немачког. - Ове године ћемо имати око 6.500 литара ракије, али намеравам да плантаже удвостручим. Тренутно је под крушком 60 ари, под кајсијом 70, све остало - под шљивом.

Нада и гинис

ОМИЉЕНА сорта шљиве коју сам посадио су ми домаћа нада и топтејс, али на нашој плантажи имамо и чачанку, родну, лепотицу, ваљевку и стенлеј - каже Ненад.

- Прва стабла сам посадио пре три године, следећих хектар и по пре две године, а наду коју сам посадио прошле године, ове је родила "за Гиниса", чак и 60 килограма по стаблу! То гледам као још један знак и ветар у леђа да наставим где сам започео.

Ракија се, како каже Богдановић, у њиховој фамилији, пече већ пет генерација.

- А сада ће се први пут продавати, верујем не само у нашим трговинама, него и у свету - прича наш саговорник. - Дестилерију и предузеће за прераду воћа смо регистровали, етикете смо већ осмислили и одштампали, али за акцизну маркицу чекамо још мало док се не примири пандемија короне. Из наше производње излазиће шљивовица, лозовача, кајсијевача, виљамовка и наш коњак. Правићемо га у малим количинама, по специјалној породичној рецептури, али уз неке моје додатке.

Име за свој коњак, фаворит дестилерије, како каже наш саговорник, још није смислио, али су зато, уверава нас, квалитет и укус загарантовани. Правиће га по рецепту деде Драгомира, члана краљеве гарде, који је ракијски занат "испекао" у Немачкој, где је током Другог светског рата био у заробљеништву. Отуда палета необичних мириса које носи ово сладокусно пиће од грожђа, почев од храстове барик буради у ком се држи, али и "зачина" који су породична тајна.

- Како ми је деда говорио, тај "Шваба" код кога су га држали у заробљеништву имао је дестилерију, па је после ослобођења деда мом оцу пренео праксу коју је тамо стекао - каже Ненад. - И прадеда је овде у Иванковцу имао шљивике, био познат по доброј ракији, па ће Богдан бити пета генерација Богдановића са овим занатом. И сам сам у Базелу на институтима похађао курсеве, па су сва та знања данас уткана у пића која припремамо. Породично предузеће и газдинство требало би да буде основа мом сину за ког се од срца надам да неће морати и желети да тражи срећу и егзистенцију у свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације