ИСПОД ЊИВА ГЕНЕРАЛШТАБ РИМСКЕ ВОЈСКЕ: Остаци монументалне грађевине ново велико откриће које је изненадило археологе у Виминацијуму

МАСИВНИ зидови непознате грађевине испод ораница Старог Костолца, откривени георадаром и протонским магнетометром, изненадили су геофизичаре научног центра "Виминацијум". Зрачење ниске фреквенције које продире дубоко у тло рефлектовало се од остатака монументалне грађевине, чија је дужина била најмање 70 метара, а ширина 50 метара.

Фото Б.Субашић

Археолог виминацијумског тима др Немања Мрђић инсистирао је да ископавања започну што пре, јер је зграда таквих димензија могла да буде само принципијум 7. Клаудијеве легије, или, данашњим терминима, седиште генералштаба у престоници римске провинције Горња Мезија.

Претпоставка је потврђена када су на око метар испод данашњег нивоа тла ашови ударили у највише делове дебелих спољних зидова огромног грађевинског комплекса. То је био почетак приче, боље речено слике, коју није могао да сними ни најсавременији георадар.

- Површина овог монументалног објекта, са више од 40 просторија, већа је од 3.500 метара квадратних, од којих смо у овом тренутку истражили око 800 квадрата - каже др Мрђић. - Ископавања су потврдила да је ово био принципијум или војна команда, штаб легије, централни објекат у сваком легијском логору. Он је, по правилу, био смештен у средишњем делу утврђења, непосредно уз раскрсницу две главне улице, via principalis и via pretoria, које спајају три од укупно четири капије логора. Из принципија је легат, командант легије, са стотину официра, управљао акцијама те најелитније јединице и језгра римске војске. У згради легијског штаба налазиле су се канцеларије официра, оружарница, светилиште, као и просторија у којој су чуване заставе и инсигније, симболи легије, које су биле светиње за римског војника.

Легијски командант, legius legatus, био је високородни римски патрициј са великим војним искуством, кога је за ову врло високу функцију бирао сам император. У седишту виминацијумског легата боравили су и сами римски владари, јер су овде често доношене одлуке којима се одлучивала судбина света.

- Виминацијумски војни логор је имао изузетан значај у Римском царству, јер се налазио на раскрсници путева и овде су се груписале трупе за одлазак на све четири стране света - каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац Научног пројекта "Виминацијум". - Морамо увек да имамо на уму да је ово био изузетно важан простор царства, где су се регрутовали најелитнији војници. Кад год је империја била у кризи, овдашње легије су одлучивале. О томе говори податак да је 17 војничких царева потекло са простора данашње Србије.

Научници истичу да је равница данашњег Старог Костолца била географски погодна за попуну и прегруписавање трупа пред одлучујуће походе, било у освајање нових територија или решавање ситуације у грађанским ратовима у самом царству.

- Овде после Константинове смрти његови синови 337. деле Рим, а последице осећамо и данас - каже проф. др Кораћ. - Зато виминацијумски принципиј није само генералштаб за једну провинцију, већ место где су се доносиле преломне одлуке о много ширем простору. Легат из Виминацијума је без икакве сумње обављао и посао гувернера провинције.

Комплекс штаба виминацијумског војног логора је изузетан зато што је очуван као целина, јер на њему нису грађене нове зграде, као код сличних објеката чији су тек делимично очувани остаци пронађени у другим деловима света. На жалост научника, одлична римска опека, камени тесаници и остали грађевински материјал принципијума који се некада видео изнад тла још у 19. веку су однети и искоришћени за зидање сеоских кућа широм Браничева.

Археолозима су данас за проучавање остали само нижи делови многобројних просторија, од којих су неке биле врло луксузне, невероватна инсталација за зидно грејање зграде и фонтана са очуваном водоводном мрежом од оловних цеви, пречника пет центиметара.

Foto: Фото Б.Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Научнике је, ипак, највише узбудио проналазак великој броја римских новчића, који су у своје време представљали право богатство. У принципијуму се налазила легијска ризница и благајна, кажу археолози, а ови новчићи су пронађени расути испод остатака срушене кровне конструкције. Научницима то делује као да су испадали из посуде или торбе с новцем са којом је неко бежао пре неке катастрофе.

- До сада смо пронашли 118 примерака сребрног новца, денара и антонинијана, међу којима доминирају примерци војних царева 3. века, пре свега Галијена, Клаудија Другог и Аурелијана - каже др Мрђић. - Преведено са језика науке, садржај оставе је квалитетан сребрни новац, који је био веома драгоцен, нарочито током економске кризе у Римском царству. Тада су неки цареви ковали инфлаторни новац са мањим процентом сребра, или само посребрене кованице од неплеменитих метала. Овакве оставе новца сматрају се ретком и врло специфичном врстом налаза. Ова остава са новчићима који потиче из распона од готово једног века, представља важан научни изворе о монетарним токовима и начину финансирања војске у временима изразите економске кризе.

Препоручујемо

Култура

4 4

ВИМИНАЦИЈУМ КАО ВРЕМЕНСКА КАПСУЛА: Археолошки институт објавио прву двојезичну луксузну монографију најпопуларнијег локалитета у Србији

22. 09. 2020. у 15:40

Друштво

0 10

МИСТЕРИЈА СЕОБЕ У ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА: Открића на Повлену и у кањону реке Градац мењају слику националне прошлости

25. 10. 2020. у 18:10

Друштво

0 2

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “ВРЕЛО”: Завршена овогодишња истраживања

07. 09. 2020. у 16:52

Србија

0 9

БИЛИ СУ СКРИВЕНИ 120 ГОДИНА: Археолошко откриће у Смедеревској тврђави, нађени остаци топовске куле и цеви до хамама

17. 08. 2020. у 15:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације