ВЕЛИКА СРБИЈА ИЛИ НОВА ДРЖАВА: Различита историографска тумачења значаја српске и југословенске интеграције

ЈУГОСЛОВЕНСКО уједињење из децембра 1918, било да се посматра као процес дужег трајања, као сам чин (догађај), или пак из угла последица, још једна је од тема савремене историје око које постоје сучељени политички и стручни ставови.

Савет четворице: Дејвид Лојд, Виторио Орландо, Жорж Клемансо и Вудро Вилсон

Различито се тумачи смисао, значај и карактер српске и југословенске интеграције, као и историјска ограничења тог чина. У делу историографије поставља се питање да ли је уједињење из 1918. године окупација или ослобођење за југословенске народе, да ли је Краљевина СХС проширена (велика) Србија или нова држава, да ли је настанак Југославије био "прогресивни" чин или "девијација" у историји српског и југословенских народа. Историјска наука још трага за поузданим одговорима на питања која се тичу карактера југословенске идеје као, с једне стране, модерне идеје која баштини вредности свих европских револуција претходног века, грађанина ставља испред његовог националног и социјалног порекла, вере, расе, језика, има изразити интегративни карактер и с друге стране, неуспеха који је она доживела у судару са немодерним тлом, присутним сепаратизмима, клерикализмима, милитантним национализмима, баријерама економског карактера и културне природе, општом заосталошћу и запуштеношћу, вољом страног чиниоца. Не треба сметнути с ума ни настојања клерикалних и политичких кругова у Загребу да југословенство послужи као "квасац" који треба да прожме и Римокатоличкој цркви "приведе" целокупно јужно словенство.

...Сучељене оцене изрицане су и о смислу југословенске државе. Та је држава од хрватских националиста, али и од дела историчара (и некада и данас), сматрана "великосрпском творевином", "вештачком државом", "версајском творевином", "шалом" и "грешком" ратних победника, "наказом", "тамницом народа", "реакционарном творевином", "београдском тиранијом". Део наведених квалификатива и вредносних судова преузет је из вокабулара који је хрватски националистички покрет користио за Аустроугарску, као и из пропаганде која је из Беча, Пеште и Загреба пласирана на рачун Србије, почев од 1907. године. Један део наведених ставова о југословенској држави изрицала је све до 1935. године и промене политике према Југославији и КПЈ. На другој страни, у тренуцима пораза (1941, 1991), могло се чути да је југословенска држава још 1918. била "мртворођенче", "покојник", "промашај", творевина која је упропастила Србију и довела је до "просјачког штапа". Гласови да је у питању "велика југословенска интеграција", "држава помирења", "остварење велике идеје", "шанса" за национално, политичко, економско и културно интегрисање Срба, данас су најређе у јавности. Подједнако је мало било истраживања и рационалних историјских анализа неуспеха Србије као цивилизацијског предводника који је ратним прегнућем 1918. изнедрио, 1945. обновио, а 1991. пропустио шансу да Југославију као целину уведе у Европу. Вредносни судови увек прате и "прикривају" све велике и важне догађаје у историји, али за науку су само вредне тачно утврђене историјске чињенице и критички промишљен историјски садржај.

Расправа коју су о том питању водили историчари и сама је била контроверзна и умногоме је превазилазила оквире научности и саме струке, добијајући неретко политички карактер. У њу су се делом укључивали историчари који су, потискујући правила струке, у први план стављали своје лично и генерацијско искуство, о свему судили на основу насталих последица, "бркали" лаичко и стручно мишљење. Из тог корпуса изговореног и написаног, трајну вредност има превасходно презентовано знање ослобођено упрошћених представа о прошлости и засновано на поузданим чињеницама. Посредно, мноштво сучељених погледа послужиће као извор неким будућим историчарима, који се буду занимали за питања историје једног времена, односа историчара и савремености, историје историографије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације