БЕЧ ПРЕКО СТЕЋАКА СТВАРАО БОШЊАКЕ. Како аустроугарска политика из 19. века и данас утиче на фалсификовање историје

Борис Субашић

06. 12. 2020. у 15:00

ПРОНАЛАЗАК ретке врсте средњовековног надгробног споменика, стећка, недавно у селу Сајтовићи, у општини Осмаци у Републици Српској, изазвало је пажњу јавности и изнова отворило проблем коришћења науке у политичке сврхе.

БЕЧ ПРЕКО СТЕЋАКА СТВАРАО БОШЊАКЕ. Како аустроугарска политика из 19. века и данас утиче на фалсификовање историје

Др Емина Зечевић открила је мраморје у Прибоју / Фото Б. Субашић

Он се може сажети у једноставно питање: чија је данас српска баштина? Стећци су, ни криви ни дужни, дуже од века део приче о систематском отимању и присвајању културно-историјског блага Срба, од језика, до гробаља и цркава.

Злоупотребом српске баштине у 20. веку су стваране нове нације, а то зло семе донело је смртоносан плод, национално-верске ратове на простору бивше Југославије. Оружје се појавило у последњем чину трагедије која је започела "научним" брисањем српског идентитета.

- Народ је масивне средњовековне споменике звао мраморје, мрамор, биљег или белег, све до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, када је бечка политика увела појам стећак - каже археолог Радивоје Арсић из ваљевског Завода за заштиту споменика културе. - Зато се у Србији ти споменици и данас зову мрамори, а у БиХ - стећци. Беч је желео да створи нову "бошњачку" нацију, а за то јој је требало културно и историјско утемељење. Зато су српске мраморе назвали стећцима, приписали их богумилима и рекли да их има само у БиХ. Тако је почело рађање нове нације. У обе Југославије је настављена иста аустроугарска политика да је матица стећака у БиХ, иако на територији Западне Србије постоји огроман број некропола са мраморима и непрестано проналазимо нове. Нажалост, имамо само једног научника који их озбиљно проучава, тако да се Срби у причи не виде, иако је реч о изворно српским споменицима. Тако су се стећци нашли под заштитом Унеска као заједничка баштина бивших југословенских република.

НА седници комитета Унеска одржаној у Истанбулу 2016. је за заштићену светску културну баштину проглашено 30 локалитета са стећцима: 22 локације у БиХ, по три у Србији и Црној Гори и две у Хрватској. Због тога у широј јавности и даље влада уверење да је реч о богумилским средњовековним споменицима, иако научне чињенице говоре супротно.

ЧУДО У ДИЋИМА

АРХЕОЛОГ Жељко Јеж, који је открио некрополу са јединственим споменицима у селу Дићи код Љига, каже да је истражена тек четвртина од око 1.000 гробова.

Средњовековно гробље и црква у Дићима код Љига / Фото Б. Субашић

- Орнаменти коришћени на споменицима из Дића су узор на коме је настала уметност стећака у 15. и 16. веку. Задужбинска црква челника Влкдрага изграђена је на месту које је носило ореол светости још од праисторије. Њен олтар се налази на тумулу из 11. века пре нове ере - наводи Јеж.

- На највећем броју мрамора налазе се крстови, што апсолутно искључује спекулације о богумилству. Апсолутно сви натписи на тим средњовековним надгробницима су исписани ћирилицом. Сви мрамори се налазе на просторима где су Срби живели у средњем веку, што недвосмислено потврђују историјски документи. Мрамора у Србији има много више него што се наводи у званичим списковима, а не истражују се. И шта је закључено из тога? Да је реч о неком заједничком наслеђу, чија је матица БиХ, али у савременом смислу. То је подлога за манипулацију да су исламски надгробници директни наследници "богумилских" стећака. То личи на културну политику Беча из 19. века - каже др Емина Зечевић, археолог и кустос Народног музеја у Београду.

УПРАВО је она тај "једини научник" у Србији, који се систематски бави средњовековним надгробним споменицима. Резултати њених ископавања, од Подриња до Полимља, уздрмали су политикантске представе о стећцима, а њена књига "Мраморје Западне Србије" постала је једно од кључних научних дела у проучавању овог феномена.

Мрамори 13. век у Љуљацима / Фото Б. Субашић

- Још током писања магистарског рада 1996. ментор ме је упозорио да улазим у зону у којој има више политике него науке - сећа се др Емина Зечевић. - Био је у праву. Данас сам сигурна да је неопходно преиспитати и сам термин стећак, јер је натурен и научно недефинисан. Тих споменика у БиХ наводно има највише само зато што су сва тамошња средњовековна гробља сврстана у некрополе стећака! За евидентирање у Србији није примењен такав критеријум. Овде је један споменик проглашаван стећком јер изгледа као кућица са кровом, а суседни је рељефна плоча, иако су из истог периода. То је као када би данашње надгробне споменике у Србији поделили у различите вере, по томе што богатији има гробницу, а сиромашнији само плочу.

ЗАБОРАВ НАС ПОБЕЂУЈЕ

НАЈНОВИЈА истраживања у ваљевском крају открили су српска гробља изузетне старости.

- Током ширења копова Колубаре пронађено је мраморје које се може датирати у период од 10. до 12. века, а у неким селима открили смо континуитет сахрањивања од тог периода до 18. века - каже археолог Арсић. - У области коју истражује наш Завод, ми непрекидно откривамо и евидентирамо такве споменике, али и проналазимо податке о њиховом уништавању. Мрамора је било много у Мачви, али су нестали јер је сваки комад камена коришћен за зидање. Нажалост, наш народ и даље српска средњовековна гробља назива "мађарска", "латинска" или "грчка", јер нема свест о сопственој прошлости. Сведок сам да су људи прекопавали гробове својих директних предака из 19. века, јер су заборавили ко у њима почива. Заборав нас побеђује.

МНОГОБРОЈНИМ теренским истраживањима др Емина Зечевић је разбила и стереотип да само у Западној Србији има стећака.

- На готово целој територији Србије постоји велики број средњовековних надгробних камених белега који се могу поредити са стећцима на "матичном" босанскохерцеговачком тлу. У Србији су у стећке убројани само мрамори-слемењаци, налик кућици на две воде, а тај критеријум је погрешан јер искључује све остале средњовековне надгробнике са рељефно профилисаном горњом површином, од Косова и Метохије до северозападне Србије. Најбројнију варијанту представљају изузетне плоче на гробљу у селу Дићи код Љига, око цркве коју је подигао челник Влкдраг пре треће деценије 14. века.

Ишчитавањем натписа на мраморју и ископавањем је утврђено да је највећи број споменика ван Србије настао у познијем периоду, од друге половине 14. века надаље. Малобројна испитана средњовековна гробља у Старом Расу, са грубим каменим монолитима, указују да су те громаде још из преднемањићког периода биле прототипови будућих луксузних мрамора. Украшено мраморје у Рашко-полимској области, најразличитијих облика, од рељефних плоча, масивних крстача до споменика у облику рибе, прављени су већ у 13. веку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (3)

ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE