Друштво

ПОЧИЊЕ НОВИ ЖИВОТ: Ивица из Заплањске Топонице код Гаџиног Хана три деценије после пунолетства јуче коначно добио личну карту

Д. АЛИХОЏИЋ

24. 12. 2020. у 10:42

ПУНИХ 30 година од пунолетства Ивица Денић (48) из Заплањске Топонице узео је свој први лични документ. По изласку из Полицијске станице у Гаџином Хану кренуле су му сузе радоснице јер до пре четири месеца није могао ни да сања да ће остварити право које му по рођењу припада.

ПОЧИЊЕ НОВИ ЖИВОТ: Ивица из Заплањске Топонице код Гаџиног Хана три деценије после пунолетства јуче коначно добио личну карту

Ивица је све ове године живео без матичног броја јер га родитељи нису уписали у књиге рођених. Касније је и сам покушавао да то учини али је наилазио на бирократски зид који он сам није умео да пређе. На иницијативу Ивичиних комшија "Новости" су почетком септембра објавиле причу о овом поштеном и добром човеку кога живот није мазио. Болестан је и живи у тешком сиромаштву, али је увек спреман да ради и да помогне, увек насмејан и никог не криви за своју судбину.

- Сад постојим, за мене почиње нови живот, више нисам "нико". Имам име и презиме, знам када сам рођен и могу уздигнуте главе да ходам. Најсрећнији сам човек данас. Искрено сам захвалан свима који су ми помогли, стали иза мог захтева да се упишем у књигу рођених и добијем држављанство - казао нам је видно узбуђен Ивица, чврсто држећи документ који му је деценијама био толико недоступан.

Одмах после писања нашег листа, у решавање Ивичине муке укључила се помоћница министра Марина Дражић и Сектор за матичне књиге и регистре при Министарству за локалну самоуправу. Они су појаснили да постоји процедура, али да Ивица има право да добије матични број. Ивица је поднео захтев а потом су надлежне службе покренуле поступак у који је била укључена и његова мајка, пошто отац није жив. Мајка није хтела да потврди његов идентитет, али су се зато мештани Заплањске Топонице потрудили да нађу сведоке да потврде где је и када рођен. Ивица је мислио да се презива Дурковић, по оцу, али је ипак утвђено да не може да носи то презиме већ је добио ново и сада је Денић. Вели да му је свеједно како ће се презивати само да има лична документа.

- Ивица је заслужио нашу подршку јер га познајемо годинама и никога није увредио а камоли да је нешто друго приредио. Хоће да ради, али једва хода због повреде кичме коју никада није лечио. То што он није био грађанин ове земље треба да служи на част неким људима - кажу његове комшије Цветковићи.

КОМШИЈЕ МУ ПОМАЖУ ДА СЕ СКУЋИ

ПОРОДИЦА Цветковић, Љубиша и Сретен, све време су били уз Ивицу и помогали му око подношења захтева. Неће га ни сада напустити јер Ивица треба да добије и здравствену књижицу, да се пријави на тржиште рада и затражи социјалну помоћ.

- Зимус неће бити гладан јер ћемо одмах поднети захтев да постане корисник народне кухиње. Помоћи ћемо му и да се скући јер живи у нељудским условима - обећава комшија Сретен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације