ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈИСТАКНУТИЈИХ СРПСКИХ МАТЕМАТИЧАРА: САНУ се опростио од академика Александра Ивића
СРПСКА академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 27. децембра 2020. године, у Београду, у 71. години, преминуо редовни члан САНУ Александар Ивић, један од наших најистакнутијих математичара и професор емеритус Универзитета у Београду.
Рођен у породици академика Павла Ивића и академика Милке Ивић, чувених лингвиста, Александaр Ивић је био окренут науци, с тим да је област његовог интересовања била математика. Основну школу и гимназију (природно-математички смер) завршио је у Новом Саду, као и студије математике на Универзитету у Новом Саду.
Са 18 година био је учесник на Међународној математичкој олимпијади. Магистрирао је на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1973, на коме је и докторирао 1975. године. Наслов његове докторске дисертације био је „О неким класама аритметичких функција које су везане за расподелу простих бројева", а ментор му је био академик Ђуро Курепа.
Његова научна област деловања била је аналитичка теорија бројева у којој је оставио дубок траг на светском нивоу.
Након рада на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду (Катедра за примењену математику), пролазећи кроз сва универзитетска звања. За редовног професора изабран је 1988, а за професора емеритуса на Универзитету у Београду 2014. године.
За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1988, а за редовног 2000. године.
Био је члан Математичког института САНУ и члан редакције више међународних часописа. Будући истакнути научник у области аналитичке теорије бројева позиван је на многе међународне научне скупове као пленарни предавач.
Био је гостујући професор на многим универзитетима у свету (Јапан, Кина, Бразил, Финска, итд), на којима је држао предавања из теорије Риманове зета функције, као једне од данас најактуелних теорија у математичком свету.
Његова монографија о чувеној Римановој функцији и Римановој хипотези, објављена 1985. године код најпознатијег светског издавача "John Wiley & Sons, Inc." доживела је још једно издање 2003. године, и цитирана је преко 600 пута од најпознатијих светских ауторитета у области аналитичке теорије бројева.
На основу курса који је одржао током 2011. године на Универзитету у Хелсинкију настала је још једна његова позната монографија о теорији Хардијеве Z-функције.
Академик Ивић је објавио је преко 280 научних радова у најпознатијим светским часописима, са цитираношћу од неколико хиљада пута. Писао је рецензије за међународне часописе и реферате за познате светске реферативне журнале.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску и светску науку.
Препоручујемо
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ШУТАНОВАЦ У БРАКУ СА ЋЕРКОМ МИРОСЛАВА ИЛИЋА: Веома успешна, родила му два сина
Драган Шутановац, председник Савета за стратешке политике и некадашњи министар одбране биће нови амбасадор Србије у Вашингтону.
16. 01. 2025. у 13:42
Коментари (0)