ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈИСТАКНУТИЈИХ СРПСКИХ МАТЕМАТИЧАРА: САНУ се опростио од академика Александра Ивића
СРПСКА академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 27. децембра 2020. године, у Београду, у 71. години, преминуо редовни члан САНУ Александар Ивић, један од наших најистакнутијих математичара и професор емеритус Универзитета у Београду.
Фото: САНУ
Рођен у породици академика Павла Ивића и академика Милке Ивић, чувених лингвиста, Александaр Ивић је био окренут науци, с тим да је област његовог интересовања била математика. Основну школу и гимназију (природно-математички смер) завршио је у Новом Саду, као и студије математике на Универзитету у Новом Саду.
Са 18 година био је учесник на Међународној математичкој олимпијади. Магистрирао је на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1973, на коме је и докторирао 1975. године. Наслов његове докторске дисертације био је „О неким класама аритметичких функција које су везане за расподелу простих бројева", а ментор му је био академик Ђуро Курепа.
Његова научна област деловања била је аналитичка теорија бројева у којој је оставио дубок траг на светском нивоу.
Након рада на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду (Катедра за примењену математику), пролазећи кроз сва универзитетска звања. За редовног професора изабран је 1988, а за професора емеритуса на Универзитету у Београду 2014. године.
За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1988, а за редовног 2000. године.
Био је члан Математичког института САНУ и члан редакције више међународних часописа. Будући истакнути научник у области аналитичке теорије бројева позиван је на многе међународне научне скупове као пленарни предавач.
Био је гостујући професор на многим универзитетима у свету (Јапан, Кина, Бразил, Финска, итд), на којима је држао предавања из теорије Риманове зета функције, као једне од данас најактуелних теорија у математичком свету.
Његова монографија о чувеној Римановој функцији и Римановој хипотези, објављена 1985. године код најпознатијег светског издавача "John Wiley & Sons, Inc." доживела је још једно издање 2003. године, и цитирана је преко 600 пута од најпознатијих светских ауторитета у области аналитичке теорије бројева.
На основу курса који је одржао током 2011. године на Универзитету у Хелсинкију настала је још једна његова позната монографија о теорији Хардијеве Z-функције.
Академик Ивић је објавио је преко 280 научних радова у најпознатијим светским часописима, са цитираношћу од неколико хиљада пута. Писао је рецензије за међународне часописе и реферате за познате светске реферативне журнале.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску и светску науку.
Препоручујемо
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији
У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.
15. 05. 2026. у 13:16
КРАЂА ВЕКА У НБА! Никола Јокић овакву неправду није заслужио, брука и срамота
НБА лига донела је одлуку о МВП играчу НБА лиге!
17. 05. 2026. у 16:04 >> 16:14
НАСТАЈЕ НОВА ДРЖАВА? Српске комшије се уједињују са суседима - за моћну државу од 22 милиона душа и 272.200 км²
"УНИОНИСТИЧКИ покрет је одувек постојао и он је и даље жив унутар нашег друштва. Несумњиво је да је ова дискусија легитиман део политичког процеса у земљи. Ја лично никада не бих могао да гласам против уједињења."
02. 06. 2026. у 21:24
Коментари (0)