Друштво

ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Читава европска политка измећу два рата није била пријатељска према Југославији

Добрица Ћосић

31. 12. 2020. у 17:14

Покушај српских интелектуалаца да на „Историјском форуму“ "Књижевних новина" 1988. пронађу формулу за опстанак Југославије, окупио је значајна имена. Ево шта је на том скупу рекао Добрица Ћосић:

ДОБРИЦА ЋОСИЋ: Читава европска политка измећу два рата није била пријатељска према Југославији

- ЖЕЛИМ да поставим два питања друговима Екмечићу и Митровићу. Можда, пре, Екмечићу, него Митровићу. Прво, могу ли се изједначити национална идеологија и национална свест? Са своје стране, одмах одговарам: не могу.

У том смислу, сматрам да се може, па и мора говорити да је српска национална свест старија од националне идеологије. Она је постојала кроз векове. То доказује целокупно духовно стваралаштво српског народа и његово памћење, целокупна његова епска поезија, национална митологија, сан о обнови Душановог царства и грандиозна култура из времена средњег века, пре свега црквена, православна, која је одлучујући фактор за одржавање националне свести.

Половином, а затим читавим XVI веком, све до XIX века, већ према интензитету, траје непрестани, активни отпор српског живља, српске хришћанске раје против Турака. Ту су хајдучије, буне, ту је учешће у рату Аустроугарске, ту је српски устанак који се збива после француске револуције, али тај устанак има снажне, потпуно аутономне изворе и корене. Кад Европа утиче на Србију? По мом мишљењу, треба видети и која Европа. Да ли у том добу, у XIX веку, може да се говори о Европи као целини? Не може се, сматрам, говорити о Европи као целини, ни у културно-духовном ни у политичком смислу.

ЈЕДАН део, управо оне западне Европе, фактор је српске националне идеологије, односно еманципације, изражен у стварању и концепцији националне државе, њене структуре и њене привреде. Да ли је Европа створила Југославију? То је спорно питање. Подсећам на улогу Енглеске, на Лондонски пакт, на колебљив став Француске према растурању Аустроугарске. Молио бих да се тај проблем разјасни, и да ми на то питање одговорите, а ја ћу се изјаснити упрошћено.

Рекао бих да се Србија чак наметала и наметнула Европи и да је Европа, са великим резервама и отпорима, после превеликог улога, почела да прихвата Србију и да је на неки начин укључује у своје европске токове. А затим, читава европска политика измећу два рата, као што знамо, није пријатељска према Југославији. Можемо говорити само о једној држави која је била за Југославију, то је била Француска, док су моћне силе Европе изразито антијугословенске. Такође, добро знамо и улогу Енглеске 1941. године и колико је то уопште била политика у иктересу Србије и Југославије.