Друштво

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ УЗ "БЕЛА ЋАО": На Новом гробљу у Београду кремиран Зденко Дупланчић, борац Прве пролетерске, који је преминуо у 92. години

Б. Борисављевић

09. 01. 2021. у 18:59

УЗ звуке "Интернационале" и "Бела ћао", партизански поздрав са стиснутом песницом, на београдском Новом гробљу у суботу је кремиран Зденко Дупланчић, митраљезац легендарне Прве пролетерске бригаде и учесник бројних одсудних битака, члан Председништва СУБНОР Србије и пуковник авијације у пензији, који је преминуо у 92. години.

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ УЗ БЕЛА ЋАО: На Новом гробљу у Београду кремиран Зденко Дупланчић, борац Прве пролетерске, који је преминуо у 92. години

Последњем испраћају саборца из Другог светског рата присуствовао је генерал-пуковник Петар Матић Дуле, једини живи народни херој, који је 6. јула 2020. напунио 100 година.

Са пролетерским заставама у рукама, поред одра су стражу држали девојке и младићи који негују традицију народноослободилачких ратова. Од борца су се опростили чланови општинских одбора СУБНОР, који су положили по једну црвену ружу на ковчег, који је био прекривен заставом са петокраком.

Дупланчић је рођен 1929. године у Сплиту у богатој породици. Отац му је био трговац, тапетар и декоратер. Огорчен због онога што раде Италијани, ушао је у СКОЈ 1941. године. О злу фашизма сазнао је од служавке која је радила код њих и била члан Комунистичке партије. И Зденкова мајка је била у Антифашистичком фронту жена. Њихова кућа била је "канцеларија".

У партизане је отишао сам, са само 13 година. Убрзо је постао један од најмлађих бораца Прве пролетерске бригаде, у коју улази доста Далматинаца. А Прва пролетерска је увек ишла тамо где је најтеже, и Зденко са њом, прво као помоћник митраљесца, а онда и као митраљезац, носећи тешку италијанску "бреду". Преживео је немачко бомбардовање у Дугопољу 1943, десант на Дрвар, а након тога ређају се беспоштедне битке у Босни, на Сутјесци, Србији. Учествује у борбама за ослобођење Београда и Загреба. Борио се Дупланчић и на Сремском фронту, у Илоку, Шаренграду, Вуковару. Крај рата је дочекао у Трсту.

Као питомац прве класе пилотске школе у Панчеву, а после тога и првог летачког батаљона у Краљевићеву (данас Качарево) припрема се за школовање у СССР. По дипломирању, маја месеца 1948. године, био је распоређен на службу у Команди Ратног ваздухопловства са чином поручника. Дупланчић се усавршавао у америчком школском центру за ваздухопловну електронику у држави Мисисипи.

Радио је у управи безбедности Савезног секретаријата за народну одбрану у Одељењу за везу са војним изасланицима, на дужности руководиоца ваздухопловно-морнаричког одсека. Завршио је такође вишу војну ваздухопловну академију и школу за усавршавање официра везе.

МОСКВА И АФРИКА

КРАЈЕМ седамдесетих Дупланчић је био у војној мисији у Москви, а осамдесетих у Савезној дирекцији за резерве и промет специјалних производа, задужен за продају оружја несврстанима, и обишао је целу Африку. Три године пре почетка распада Југославије, као пуковник је отишао у пензију. Често је говорио да би највише волео да је умро пре почетка крвавог распада.