КАО неко ко, од марта 2017. године, јавно указује на лични прогон који сам доживела од председника Вишег суда у Београду Александра Степановића, разрешењем са места ВФ председника Првог основног суда, а читајући његове јавне иступе и однедавну борбу за "независност" правосуђа, питам се да ли се толико променио или је заборавио догађаје од пре неколико година, па је од егзекутора постао "жртва" због своје наводне борбе за независност судија и правосуђа.

Коментари (2)