ИНТЕРВЈУ Дарија Кисић Тепавчевић: Држава ће учинити све да спречи отпуштања

ПАНДЕМИЈА је у читавом свету променила начин живота и приоритете. У фокусу наше државе је очување људских живота, јер само народ који је здрав може и успешно да ради и привређује.

Фото Ж. КНЕЖЕВИЋ

Надамо се да ће брзо доћи такозвани постковид-период, када ће се сагледати реалне последице свега оног што нам се дешава, јер је корона превазишла здравствена питања и укључила, пре свега, и економски моменат. Трудимо се да будемо бар два корака испред вируса и учинићемо све да спречимо талас отказа и масовних отпуштања радника.

Овако проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, у интервјуу за "Новости", одговара на питање да ли се плаши плиме отказа која може да нас запљусне после евидентне корона-кризе која је захватила привреде у читавом свету. Као члан Кризног штаба, на првим је линијама борбе против ковида од самог избијања пандемије, а од октобра и доласка на чело Министарства за рад, запошљавање и социјална питања, хвата се са овом пошасти и на економском фронту.

Имате ли механизме, и које, како би се предупредила и спречила масовна отпуштања?

- Незахвално је давати било какве предикције, ради се на свим пољима, у свим секторима и спремни смо. До сада имамо добре економске показатеље у односу на неке друге земље. Наравно, то би било све драстично боље да није било пандемије, али видело се да смо овај, надамо се, највећи талас, успешно пребродили. Надамо се да вирус неће поново показати неко ново лице. Држава је спремна да одговори и на нове изазове који нас чекају у постковид-периоду.

Колика је тренутна незапосленост?

- Претходну годину смо завршили са стопом незапослености од девет одсто, чиме смо постигли зацртани циљ да та стопа буде једноцифрена. Чињеница да смо толико успешни у вакцинисању, да смо вакцине набавили на време, управо је то чиме желимо да стекнемо предност у односу на неке друге земље, да превасходно заштитимо наше грађање и њихово здравље, али и да будемо спремни да се што пре вратимо у нормалу и радимо пуним капацитетом. Председник Вучић је више пута истицао да ће оне земље које прве обезбеде колективни имунитет бити најспремније да се врате у свакодневне животне активности и избегну економске ризике.

Фото Ж. КНЕЖЕВИЋ

Чак је и Ангела Меркел признала да Србија брже вакцинише од Немачке...

- Нема ту шта да се призна или не, то су реални показатељи. Светом круже слике са наших вакциналних пунктова, то је ниво организације којим могу да се похвале најразвијеније земље у свету. Поносни смо на то, али нам се то није десило случајно. Нису вакцине пале са неба и нисмо баш случајно земља са тако успешном вакцинацијом. Прошле недеље смо по броју вакцинисаних на 100 становника били први у Европи.

Хоће ли бити довољно вакцина за све који хоће да се вакцинишу?

- Грађани су уплашени када слушају вести из других земаља, али треба да знају да се у Србији када стигне одређена количина вакцина аутоматски одвоје дозе за ревакцинацију. Сви који су добили прву вакцину, имају обезбеђену и другу дозу. Бојазни нема. Неке земље повећавају тај интервал између прве и друге дозе, покушавају да пронађу и нека научна и стручна оправдања за то, али чињеница је да немају довољно вакцина за другу дозу. Код нас тако нешто не може да се деси.

Председник је рекао да ће бити миран када буде вакцинисано три милиона људи. Када би то могло да се деси?

- Око 70 одсто популације треба да је имуно како би се спречило ширење болести. Према резултатима истраживања које је спровео Институт за епидемиологију Медицинског факултета у Београду, до лета је око 20 одсто наше популације стекло имунитет. Након тога се десио велики епидемијски талас, па су процене да је тај број имуних већи. Између милион и по и два милиона људи требало би да се вакцинише да бисмо постигли колективни имунитет који би нас штитио од епидемијског ширења болести. Све изнад тога би нас још више ојачало. Планираном динамиком вакцинације, то може да се деси релативно брзо. Пролеће ћемо сигурно дочекати много јачи него што смо били претходне године.

Може ли се очекивати скоро ублажавање мера или мислите да још није време за то? Шта ће бити кључни критеријум за ту одлуку - уколико број заражених падне испод 1.000 дневно?

- Апсолутни бројеви нису важни, битан је однос броја тестираних и позитивних, као и број хоспитализација у односу на број заражених. Важан показатељ је и попуњеност капацитета здравствених установа. Ту је и број новооболелих на 100.000 становника. Свесни смо и да увек има пет до 10 пута више заражених од броја који је тог дана откривен и потврђен. Било би лепо рећи - чекамо да се број заражених спусти испод одређене границе и онда смо безбедни. То, нажалост, није тако.

Навукли сте гнев Звездиних навијача, јер им "грозна Дарија" не да да иду на утакмицу против Милана...

- Не навијам ни за Партизан ни за Звезду. Мени је припало да саопштим одлуке Кризног штаба у том моменту, које смо донели једногласно. Пред сваки састанак се надамо да ће ситуација бити знатно боља и да ћемо моћи да изађемо са лепим вестима. Волела бих да ми припадне и да саопштим такве вести. Сви смо видели оне снимке када су кинески лекари, који су радили у ковид-зони ритуално поскидали маске као симбол краја епидемије. Једва чекам да колега Срђа Јанковић јавно, пред камерама, скине маску.

Који је "најврући кромпир" који вам је у ресору рада оставио претходник Зоран Ђорђевић?

- Нема врућег кромпира, има осетљивих питања. Министарство, поред осталог, има задатак да се брине о најугроженијим категоријама и пружи им заштиту. То јесу осетљива питања, али су и врло стимулативна за рад и дају нам снагу када добијемо повратне информације. Чак и када добијемо негативне, оне вас раздрмају и натерају да радите више.

Када ће почети примена Закона о социјалним картама и које ће конкретно промене донети корисницима? И ова и претходна влада биле су мета критика да за осам година ништа није урађено по овом питању?

- Закон је усвојен на Влади, пред посланицима ће бити 9. фебруара, а примена почиње 1. марта 2022. Усвојили смо концепт који примењују најразвијеније земље, како би се боље таргетирала социјална помоћ, да се иста свота новца праведније распореди. Сам Закон о социјалним картама не одређује ко ће и колику помоћ да добије, али предвиђа повезану базу података када је реч о остваривању социјалних права. То је концепт праведније социјалне помоћи, усмерене према онима којима је потребна. Корисници убудуће неће морати да иду на седам-осам шалтера, да прикупљају документацију, већ ће након подношења захтева и на основу матичног броја, сви подаци бити увезани.

Препознајете ли се у јавним критикама које је изнео председник Вучић да је незадовољан радом појединих министара?

- Ми смо сви један тим. Председник, премијерка и сви министри смо у блиској комуникацији и разматрамо постигнуте резултате. Лично сам врло самокритична, ако се деси било какав пропуст, најпре сама себи замерим. Критике су добре јер су стимулативне.

Да ли вам је за ових 100 дана рада Владе председник нешто лично приговорио?

- Дискусије и коментари нису ни приговори ни критике него нешто што је подстрек да идемо даље и радимо још боље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације