НЕМАЦ ЧИЈИ СУ СИНОВИ ДАЛИ ЖИВОТ ЗА СРБИЈУ: Иво Оташевић о прадеди Виљему Бадеру и породици која је оставила траг у Београду

Било је то 1880. године, када је Виљем Бадер, перспективни инжењер немачког племићког статуса, стигао у Србију. Дошао је са троје деце и супругом Јулијом, која је била мађарско-италијанског порекла. Сам Бадер имао је у свом крвотоку немачко-италијанско-пољску крв, с тим да му је порекло било из породице пруских јункера, племића феудалаца.

Виљем Бадер са супругом Јулијом / Приватна архива

И где ћеш компликованији почетак?

А прича, уистину, има сасвим природан ток, препун поштовања, части и љубави. Истина, реч "компликовано" идеално је пасовала на почетку, баш као и време у којем су Бадери дошли овде. Али, које време у Србији није компликовано?

- Ово је приповест о мојој породици која је оставила дубок траг у Београду, јер су Бадери ускоро постали православци и веће патриоте него многи чије породично стабло је зачето овде - говори нам један од настављача ове лозе Иво Оташевић, који је по мајчиној линији потомак ове породице.

- Било је то време када је требало направити прву железничку пругу, од Београда до Ниша, а мој прадеда Виљем већ је имао искуства јер је учествовао у њеној изградњи од Беча, па до Будимпеште и Земуна.

Иво Оташевић / Фото Д. Миловановић

Наш саговорник Иво Оташевић је архитекта, што говори да је кроз ову лозу текао "генотип грађевинаца" који, очигледно, нема намеру да се заустави.

- Идеја је, можда зачета још у време студија у Грацу, када је Бадер склопио дубоко пријатељство са ондашњим студентом из Србије, Пером Велимировићем. Испоставило се да су њих двојица постали веома блиски, па када је окончан Берлински конгрес 1878. године, а Србија уз независност преузела и обавезу да направи пругу, стручњака за тај посао овде није било. Велимировић је тада био чиновник у Министарству грађевина и схвативши колико је значајан и тежак задатак стављен пред Србију, сетио се факултетског колеге. Да је Велимировић био визионар, јасно говори и податак да је касније постао и министар грађевина у ондашњој Србији.

Породица Бадер се до тог тренутка везивала за градилишта која је Виљем водио. Селидбе су већ биле уобичајене, а његов патријархални ауторитет неприкосновен када су доношене одлуке. Овог пута, на реду је био Београд, у који је допловио бродом из Земуна 1880. године.

Приватна архива

- Иако никада пре тога нису били овде, град им се допао - наставља приповедање Оташевић. - Фијакером су прошли навише поред Калемегдана, а затим трговачком Кнез Михаиловом, на Теразије до хотела где су били смештени. Потом су прешли код Велимировића, у његову породичну кућу. Виљем је убрзо дошао у Министарство грађевина где је "са симпатијама примљен" и запослен као високи чиновник. Истини за вољу, требало је научити и српски језик, али ни то није била непремостива препрека. Најзад, у кући Бадера су се још дуго поштапали шароликим речима из многих језика које су донели са собом.

Када је Виљем Бадер дошао у Београд, није ни сањао да ће бити главни инжењер на изградњи пруге, да ће његови потомци примити православље, и да ће живот окончати у овом граду, а да ће бити сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу.

Његову биографију му обележава и статус оснивача и председника Ловачког друштва, али посебно Друштва за улепшавање Врачара, чија палата и данас стоји на Цветном тргу, прекопута раскрснице код "Београђанке". И, наравно, на спомен-плочи оснивача и највећих дародаваца је и Бадерово име, испред којег се Иво са поносом фотографише.

- Породица која има већ троје деце преласком у Србију добила их је још деветоро. Одмах када се овде родио први дечак добио је српско име Станојло. Бадер се неко време осећао као странац, али је брзо постао заклети Србин. У Београду је направио кућу и то је брзо постало окупљалиште многих умних глава оног доба.

Приватна архива

Ускоро стиже Први светски рат, а са њим језиви ударци за ову породицу. Најстарији син Карло већ је био херој Брегалничке битке у Другом балканском рату, када је као артиљерац добио Орден белог орла са мачевима, као највише српско ратно одликовање. Његов подвиг са изношењем топова на недоступне коте преломио је битку. Поново је рањен током наступајућег рата и умро је у Солуну, а сахрањен на Зејтинлику. Исто је прошао и најмлађи брат Петар, који је погинуо пред сам крај рата после пробоја Солунског фронта, као један од легендарних 1.300 каплара.

- Још када су кретали у рат, стари Виљам је синовима поручио: Ако се треба борити, па и погинути за неку земљу, онда је то Србија!

СТАНОЈЛОВА ТЕШКА СУДБИНА

НИМАЛО није било лако ни Бадеровим наследницима, јер је његов "прворођени" син у Србији, Станојло, 1938. године допао канџи зле судбине. Био је школовани грађевински инжењер и предузимач. Када се градио пут између Пријепоља и Бијелог Поља Станојло је носио плате радницима, када су га сачекала два разбојника и убила пред женом и дететом.

Цела предратна јавност била је згрожена злочином, а штампа је редовно писала о току истраге. Ускоро се испоставило да су се убице склониле у једном омањем месту у околини, али да их је неколико мештана препознало. Када судбина тако хоће, и убице су постале жртве, а усмрћени су на исти начин и из истог разлога као и Станојло. Њих су због "уклетих плата" убили неки следећи разбојници.

Иво Оташевић / Фото Д. Миловановић

САМО ПРЕЗИМЕ ИСТО

НИЈЕ увек у историји Београда презиме Бадер имало позитивну конотацију. Оташевић нас подсећа да је један од злогласних немачких официра током Другог светског рата и окупације Београда носио исто презиме. Он нема никакве везе са Бадерима којима је посвећена ова прича, а у историју је ушао на веома мрачна врата.

Препоручујемо

Друштво

1 11

ПОЧЕО САМ И ДА САЊАМ НА СРПСКОМ: Бразилац Тијаго Фереира, промотер лепота Србије, постао наш зет и добио пасош

02. 01. 2021. у 08:20

Друштво

0 5

ОВДЕ САМ СЛОБОДНИЈИ, САМО ДА СЕ ПОШТУЈЕ РЕД: Немац Ханс Хафликер већ осам година је становник Параћина и не помишља да се врати

22. 11. 2020. у 18:13

Београд

0 0

ШЕТЊА ФОНТАНОМ НА ЦВЕТНОМ ТРГУ: Радници и машине на централном платоу, почела изградња водоскока

04. 11. 2020. у 11:14

Друштво

0 0

ВИЗАМА ПРИВЛАЧИМО СТРАНЦЕ: Нови закони олакшаће рад држављана других земаља

13. 10. 2020. у 11:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације