ЖИВОТ НА ЖЕДНОЈ БЕЛОКАМЕНИЦИ: Село Трнава на Златибору добило историјски "родослов"
ТРАГАЈУЋИ по архивској грађи, још од турских пореских дефтера кнежине Рујно у Београдском пашалуку, па у низу пописа Кнежевине Србије, матичних књига, публикација, записа и сведочења грађана, Милосав Обрадовић (73), професор математике из Трнаве и Данило Станојевић (64), истраживач завичаја из Збојштице, оставили су нараштајима у монографији "Трнава на Златибору" податке о прошлим временима, пореклу фамилија и досељавању на ове просторе, као и значајним збивањима.
Фото Приватна архива
Село у источном делу општине Чајетина, између Сирогојна, Гостиља, Алиног Потока и Рожанства, на просечној надморској висини од 880 метара, има облик квадрата, на ободима шумских потеса.
- Трнава је име добила, највероватније по трну, ниском жбуну, а на белокаменици, која оскудева водом, као и околина, јесу пашњаци и ливаде. Уз сточарство и земљорадњу, Трнавци су се бавили дрводељством и другим занатима, а посебно кириџилуком, размењивали по Србији луч и катран за жито, терали дрвене судове, те пекли креч и циглу и одлазили на сезонске послове у околним селима и преко Мораве и на брања кукуруза у Банату. Многи су се, због немаштине, раселили - кажу аутори књиге у издању Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.
МОБА Комшије код Младенка Митровића 1964., Фото Приватна архива
КРОЗ Трнаву је пролазио стари каравански пут од Ужица и преко Љубиша и Увца излазио на Цариградски друм. Каравани су стизали и са истока, од Новог Пазара преко Мучња и на Владајама још се распознају остаци турске калдрме. Стари каравански друм данас је регионални пут и жила куцавица овог краја.
УМЕЋЕ Митровићев споменик патријарху Рашковићу, Фото Приватна архива
- Овде је садашње становништво пустило корене пре 270 до 300 година. Досељавање из старе Херцеговине, Полимља и Рашке започело је у 18. и у већим или мањим размерама трајало је до краја 19. века. Трнава је многима била само уступна станица. Обрадовићи и Милосављевићи су најстарије досељеничке фамилије. Према најстаријем познатом документу, Трнава је 1795. године имала 14 кућа са 39 пореских глава. У попису 1863. било је 149 кућа са 1.040 становника. Непун век касније село је имало 100 кућа са 527 становника, а 2011. године 89 кућа са 200 становника - записали су међу корице књиге Обрадовић и Станојевић.
Трнавци интелектуалци
Трнавци су поносни што су изнедрили шест доктора наука и 21 мештанина са факултетском дипломом. Завичај им је кичицом и длетом прославио самоуки сликар и вајар Владимир Митровић (1953-2016), па настављају традицију сликарске колоније "Трнава".
УЗ записе о животу на новим огњиштима, исхрани, одевању, крсним славама, крстоношама, свадбама, народном стваралаштву, кметовима, задрузи, првој школи (1948) угашеној после четврт века, аутори доносе и најдрагоценије податке - родослове 35 фамилија са огранцима. Најбројније су фамилије Обрадовићи, Дедовићи, Илићи, Михајловићи, Јанковићи, Тошићи...
УСПОМЕНЕ Свадба у Трнави, некада, Фото Приватна архива
Из књиге потомци данас могу да сазнају ко је од предака био под устаничким барјацима Карађорђа и Милоша, ко је у сељачким оделима чувао границу од Турака или ишао у Јаворски рат. На страницама су и имена палих на бојиштима 1912-1918. године, те преживелих солунаца, али и сведочења о приликама у Другом светском рату и запосленима у државним службама.
Препоручујемо
Искористите овај дан, стиже кијамет: Временска прогноза за недељу, 19. април
19. 04. 2026. у 00:00
Спремите се за промену времена: Прогноза за наредне дане, очекује нас и киша
18. 04. 2026. у 14:59
Умрла хрватска политичарка (39): Позната по срамним изјавама о Србима
БИВША градска одборница Ријеке Ивона Милиновић изненада је преминула синоћ у Ријеци у 39. години. Вест о њеној смрти објављена је на Фејсбук групи Ријечка енциклопедија, а потврдио ју је портал Хрватски гласник са којим је Милиновић сарађивала, као и Нови лист.
17. 04. 2026. у 13:13
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
Трагач из "потере" се срушио на под усред емисије: Настао мук у студију, видите реакцију Мемедовића (ВИДЕО)
ВОДИТЕЉ је поставио такмичару питање након којег је у студију уследила неочекивано забавна и занимљива ситуација.
14. 04. 2026. у 08:09
Коментари (0)