(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) ОВО СУ ПРАВИ УЖАСИ ЈАСЕНОВЦА: Децу су живу палили, логорашима тровали воду и учили дечаке да убијају (ФОТО/ВИДЕО)

Novosti online

21. 02. 2021. у 16:33

ФИЛМ "Дара из Јасеновца"који је синоћ емитован, поред што је изазвао реакције у јавности, у великој мери је пробудио "духове прошлости" и сећања на страдања српског и несрпског живља од стране усташа током Другог светског рата.

(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) ОВО СУ ПРАВИ УЖАСИ ЈАСЕНОВЦА: Децу су живу палили, логорашима тровали воду и учили дечаке да убијају (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Архива Новости

Претпоставља се да је у периоду од 1941. до 1945. почињен велики број најгнуснијих и најужаснијих злочина над Србима, Јеврејима и Ромима, а тачан број мушко убијених жртава у концентрационом логору на тадашњој НДХ и даље није познат. Неки сматрају да је око 83.000 особа умрло у Јасеновцу, а неки тврде да је цифра жртава много већа, те да се број мртвих креће између 500.000 и 700.000 жртава.

"Дара из Јасеновца" прича причу о ужасним злочинима који су почињени над Србима, Јеврејима и Ромима, а режисер Предраг Антонијевић покушао је објективом камере да дочара како је то тада изгледало.

Фото Приватна архива

Децу у пећи

Овај логор је према оценама историчара био још ужаснији од озлоглашеног Аушвица, а сећања преживелих и даље су ту да нас подсете кроз какву су голготу пролазиле те жртве из часа у час, из дана у дан, из године у годину... Како су ствари одиста изгледале, описују речи сведока Невенке Станковић, која је тада била довезена у Јасеновац заједно са мајком и два брата.

Како истиче, мајка је старијег брата маскирала у девојчицу, да га не би убили.

- По доласку у логор одмах су раздвајали мајке од деце. Најстрашније чега се сећам били су крици када су живу децу бацали у пећ. Отвор на пећи није био велик, па су унутра само деца могла да стану. Хватали су и убацивали једно по једно. Када су мене ухватили, бацио ме је и промашио отвор пећи, па сам се откотрљала са стране -  каже Невенка, описујући ужасне злочине почињене над децом.

Како каже, преживела је пуким случајем, а дохватио ју је други стражар који ју је препознао као ћерку некадашњег колеге.

- Ово мало плаво ћу ја да узмем - рекао је колега њеног оца.

Питао ју је за мајку и браћу, а Невенка ништа о њима није знала.

- Био је човек и могу рећи да ми је спасио живот - објаснила је Невенка говорећи у емисији "Живот прича".

Према њеним речима, тај чувар је мајку, браћу у њу тог дана извео из Јасеновца, а одатле су возом транспортовани у Дубраву, сабирни центар одакле се или није излазило, или се одлазило на рад у усташке и домобранске породице. Истиче да су били смештени или у шталама или на пољани, те да су јели помије док их је било.

- Пили смо воду док је нису затворили, а онда смо пили сопствену мокраћу. И ми смо геноцидни, је ли - пита се Невенка говорећи у емисији "Живот прича".

Силовање затвореница

Како би се некада окупали, пробили су жицу од ограде и они најмањи би се провукли и отишли до реке која је била у близини. Тамо су чупали траву и корење да би јели. Онима који од мучења нису могли да устану, доносили су воду у рукама. У шипражју поред реке усташе су често силовале затворенице. Иако њој нису наудили на тај начин, Невенка је једном била приморана да то гледа.

Затвореници би ноћу копали раке у које би ујутру били бачени они који су умрли претходног дана.

Невенка је са мајком и браћом ипак преживела, па су из Дубраве пребачени у оближње село. Мајку узели на рад, али децу није могла да поведе. Она и браћа нису желели да се раздвоје. И то су преживели. Па су се деца с мајком вратила кући, од које су остали само голи зидови. објаснила је Невенка у емисији "Живот прича".

Прича да је до краја рата остала је без још једног брата кога је покосио тифус. Онда је породици стигло писмо из Немачке – отац је жив, у логору.

Уместо воде, фекалије

Јелена Радојчић, рођена у селу Јабаланац између Старе Градишке и Јасеновца, такође је једна од особа која је преживела страхоте логора.

И она је, као и Невенка, имала седам година када је почео рат. У породици је било четворо деце. На почетку рата, мајка је, као и све жене из села, насилно покрштена у католкињу. Недуго затим, оца су одвеле усташе и никада га више нису видели. Мајка је са децом одведена у логор Стара Градишка.

Фото Приватна архива

Како каже, били су стално гладни, уместо воде пили су фекалије, а Јелена је скупљала мрвице из мајчиних џепова како би бар мало утолила глад. Памти вриску деце када су одвајана од мајки, а то је била једина ствар која је могла да се чује.

- Све изван тога, био је мук и ћутање...мук и ћутање - наводи она.

У једном тренутку у логору се појављују жене, обучене у одећу сестара Црвеног крста, које нуде мајкама да изведу децу из логора и спасе их сигурне смрти. То је био почетак велике хуманитарне акције спасавања углавном српске деце из логора НДХ, коју је организовала Аустријанка удата за Србина, с којим је живела у Загребу, Диана Будисављевић.

Према неким подацима, у акцији Диане Будисављевић спасено је око 12.000 српске деце. Међу њима Јелена и двојица њене браће, најстарији Живко који је тада имао 9 година и најмлађи Илија, од непуне две.

"Молио сам да ме стрељају, да не одем на клање”

Раде Радивојац је један од преживеле деце логора Јасеновац, који је имао ту ретку срећу да дочека дубоку старост. Са својих 90 година, деда Раде је сведок језивих страхота које су се догађале на овим просторима у Другом светском рату.

- Никада нисам веровао да ћу дочекати слободу тамо где сам био. Никада! Само сам се молио да ме одведу на стрељање, да не одем на клање. Доведу младе дечаке, моје генерације, па их уче да кољу. Код сваког младића стоји усташа, војник. Ми смо гледали; један момак узео нож и не сме да закоље човека. Дрхтао је, бацио нож и почео да плаче, а усташа га изведе, узме пиштољ и убије – истиче Радивојац, који је то видео када је имао 10-ак година

Како каже, пореклом је из приједорског села Орловци, а као бројна деца Козаре завршио у логору Јасеновац.

- Где је сад споменик, тамо су већином вођена деца. Улазе у шуму и нигде се не види где излазе. Шта је тамо? После сам видео да они децу убијају. Остао сам у логору око годину дана. Била је само кожа и кост од мене, меса није било. Довозили су нам пуна кола убијених паса и бацали нам. Ја сам добио предњу ногу… И кост сам појео. Шта ти је глад - истиче Раде.

"Вадили деци органе"

Како каже, присећа се и тренутка када је чудом извукао живу главу.

- Долазио је један лекар и стављао ознаке. Ја сам имао ознаку нула и нека три слова још, али нисам знао да прочитам. Када дођу лекари са санитетским колима, деца иду посебно и ваде се органи. Само се, после видиш, бацају лешеви. Ја сам био у том строју, четврти по реду, кад каже један усташа: “Врати децу, долази поглавник (Анте) Павелић”. Свашта су радили, не дај Боже никоме. Не постоји човек који може да верује у та зверства. Највише су људи јаукали кад секу тела, руке, ноге… Кажу сад, човеку тешко. Ништа није тешко, ви имате слободу, што је најважније. Не може се то ничим платити, кад ти слободно идеш, можеш да се крећеш, неће ти нико ништа. Тамо си само стрепио кад ће нож. Легнеш да спаваш и мислиш се како ћеш да погинеш: такве ствари снивао је пре 7 деценија невини дечји мозак - говорио је Раде.

Логор за децу сад зову "прихватилиште"?

Тежак покушај кривотворења историје, од стране потомака који се очигледно стиде дела својих дедова, дешава се у Хрватској. Документарни филм "Ђечије прихватилиште Сисак", који је емитован у суседној земљи, покушао је да замаскира један од најстрашнијих злочина који се одвио у 20. веку - чињеницу да је у Хрватској, и то у време холокауста и општег покоља широм света, постојао једини логор за децу у Европи.

Потомци оних који су чинили тај гнусан и неописив злочин у Сиску покушавају да сакрију срамоту тиме што тврде да то није било мучилиште за малишане (благословено од стране Католичке цркве), већ прихватилиште.

(Телеграф.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (10)

ШЕШЕЉ О СЦЕНАРИЈУ КОЈИ НИКО НИЈЕ НИ САЊАО: Народ је био у заблуди (ВИДЕО)