Друштво

УШТЕЂЕВИНУ ПОТРОШИЛА ДА БИ ПОМОГЛА ДРУГИМА: Новосађанка Александра Александровић (28) хуманошћу заслужила награду "Доброчинитељ"

Љ. Прерадовић

22. 02. 2021. у 13:00

ДА хуманост и добра дела не могу да остану незапажени, сведочи пример Новосађанке Александре Александровић (28) чији је подвиг, прављење и даривање заштитних маски за особе са оштећеним слухом овенчан признањем "Доброчинитељ".

УШТЕЂЕВИНУ ПОТРОШИЛА ДА БИ ПОМОГЛА ДРУГИМА: Новосађанка Александра Александровић (28) хуманошћу заслужила награду Доброчинитељ

Награду јој је поводом сто дана рада Владе Србије доделило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

За све који познају Александру и њену посвећеност да помаже другима, одлука да се нађе међу добитницима "Доброчинитеља" није била изненађење, али за њу саму, како каже у разговору за "Новости", и те како јесте, јер је стигла неочекивано, и није јој познато ко ју је предложио.

- Награда ми је ветар у леђа и мотивација да наставим даље са хуманитарним радом. Не морају да буду маске - искрена је Александра, дипломирани етномузиколог и мастер драмског педагога, запослена као новинар на РТВ-у.

- Драго ми је ако сам успела да мојим гестом, прављењем заштитних маски за глувонеме особе, скренем пажњу на ове људе, и ако сам успела да им бар мало помогнем.

ВРЕМЕ ЗА ШИВЕЊЕ

ДОК јој је за шивење уобичајене платнене маске потребно пет до седам минута, за оне провидне, са фолијом, потребно је од 15 до 20 минута. Фолију проналази у књижарама, а некада мора да обиђе и по неколико да би пронашла материјал.

Драго јој је што је упознала још двадесеторо доброчинитеља, који су овогодишњи лауреати и што је чула њихове приче које враћају наду у доброту људи.

Клавир, хармонику и тамбуру, инструменте које свира, крајем марта прошле године, када је почела пандемија ковида 19, заменила је "сингерицом" и почела да шије заштитне маске и поклања их. Међу њима посебно се издвајају оне провидне, намењене глувонемим особама како би им, у ово време када се једва препознајемо под маскама, олакшала комуникацију са околином.

Од тада, ова вредна девојка великог срца, није стала. Колико их је сашила и поклонила одавно је престала да броји, а цифра увелико прелази 2.500 комада. За овај хуманитарни подухват, потрошила је сву своју уштеђевину, али се не жали. Најсрећнија је, вели, када може да помогне, а они којима их је даривала, узврате јој осмехом.

Списак оних којима је ова млада доброчинитељка великог срца поклонила маске је велики, а међу њима су Удружење ромских студената, Институт та онкологију и радиологију у Београду, Институт за заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду, логопеди...