ДРУГУ ДАО БУБРЕГ, САД ПОМАЖЕ ПАЦИЈЕНТИМА: Никола Субашић донирао два органа пријатељу, а однедавно ради у црвеној зони Земунске болнице

ЗВОНКИ, здрави плач Николе Субашића, једине бебе рођене у Гламочу ратне 1993, обрадовао је не само његову породицу већ је многима био и лек и подстрек.

Фото М. Анђела / Приватна архива

Био је то и својеврстан знак да ће ово новорођенче, које је свет угледало у време када се ходало по танкој линији између живота и смрти, увек бити ту да другима удахне наду и веру у живот, чак и када гледају смрти у очи.

Тако је било пре две године када је донирајући свој бубрег и 70 одсто јетре заправо дао будућност најбољем другу Луки Васиљевићу, а тако је и данас док ради у црвеној зони Земунске болнице где се пацијенти боре за дах и живот против ковида 19.

Од избеглиштва из Гламоча до доласка у Београд, Никола је стасавао у Бањалуци, без оца, са мајком, сестром и тројицом браће. Завршио је средњу електротехничку школу, а пре шест година прешао је у Београд.

Живео је са најстаријим братом Милорадом, тада студентом Православног богословског факултета, који је за становање изнајмио део куће породице Луке Васиљевића у Земуну.

ЗЛАТНИ ПОДВИЖНИК "НОВОСТИ"

 

Фото Ж. Кнежевић

ЧИНИ ми се да ми је све у животу кренуло набоље оног дана када сте ми, у јануару прошле године, јавили да сам добитник Златне плакете за појединачни "Најплеменитији подвиг године" у традиционалној акцији "Новости". То ми је било попут неког благослова, као и тренутак када ми је на додели пришао митрополит Амфилохије (на слици) рекавши да сам истински човекољубац и родитељски ме помиловао по коси - прича Никола, којем је недавно уручено и признање "Доброчинитељ" у оквиру обележавања 100 дана Владе Србије.

- Све је ишло неким својим уобичајеним током, спријатељио сам се са Луком, а онда је његова болест потпуно преокренула наше животе - полако говори Никола. - Када је постало јасно да је трансплантација неизбежна, схватио сам као Божји благослов то што сам са Луком компатибилан и што могу да будем донор бубрега и дела јетре. Ни тренутак се нисам двоумио, иако су лекари, због великог ризика по моје здравље, покушали да ме убеде да би, ипак, било боље да дам или бубрег или део јетре.

Док прича као да и даље није свестан оног што су му лекари у Истанбулу говорили о угрожености и његовог живота: да у случају таквих, двоструких трансплантација један од 10 донора не преживи!

- Најважније је да смо и Лука и ја сада добро. Живимо пуним плућима - наставља Никола, свесно заобилазећи причу о личном пожртвовању и хуманости, о свим ризицима по себе као донора двоструке трансплантације. - Јетра ми се потпуно регенерисала, поново је цела, а на редовне контроле идем због бубрега, да би се пратилa функција овог који ми је остао. Више не радим у кладионици, што је било ризично што због могућих инфекција, што због дуванског дима.

Али, пре седам месеци, како каже, "све се скоцкало" и када је реч о послу.

- Друг који ради у Земунској болници рекао ми је да траже радника са квалификацијама које имам - каже Никола. - Пријавио сам се, био на пробном раду месец дана и примили су ме застално. Сада сам у црвеној зони Земунске болнице, и као електротехничар радим на одржавању свих апарата у болесничким собама.

О свом садашњем радном месту, овај хумани млади човек говори с радошћу и готово невероватним ентузијазмом, као да ни за здраве запослене у црвеним зонама болница нема ризика по здравље, а камоли за неког ко нема један бубрег и коме се јетра тек недавно регенерисала. Херој је увек херој.

Фото Ж. Кнежевић

- Не бојим се - уз осмех, скромно, прича Никола. - И у овој тешкој ситуацији, када болест прети не само нама у Србији већ целом свету, мислим да је свачија, па и моја обавеза да помогнем колико могу. Да својим преданим радом, наравно уз опрез и мере заштите, допринесем да се ми овде, а и човечанство, изборимо са пошасти коју свет одавно не памти. Мој рад у црвеној зони је, истина, кап у мору борбе и свакодневног залагања лекара и другог медицинског особља да се победи и обузда ковид 19.

Нетремице смо гледали и слушали младог хероја Николу Субашића и дивили му се. Научи се од њега много о скромности сједињеној са човекољубљем које је најснажније када је најпотребније, о човеку који је заиста Човек, о животу који се као дар добија само једном а свесно се ризикује за живот другог, о тихом човеку који се својом храброшћу и добрим делима не хвали чак и ако би то његов живот "погурало" набоље... "Доброта много зна и може", писао је Иво Андрић. Верујемо да му је инспирација за ове речи био неко попут Николе Субашића.

Препоручујемо

Друштво

0 4

РИЗИКОВАО ЈЕ СВОЈ ЖИВОТ ДА ПОМОГНЕ: Потресна исповест Николе, који је другу Луки донирао бубрег и део јетре (ВИДЕО)

20. 02. 2021. у 19:00

Свет

1 1

ПОТРЕСАН СНИМАК КОЈИ ЈЕ РАСПЛАКАО МИЛИОНЕ: Стиснуо је медведића и зачуо откуцаје срца преминулог сина (ВИДЕО)

13. 01. 2021. у 00:33

Друштво

0 0

НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ПОДВИГ - ДЕЧЈИ ОСМЕСИ МУ НАЈВЕЋА НАГРАДА: Роберт Милески поклонио више од 100 рачунара српским малишанима широм Космета

07. 01. 2021. у 19:30

Друштво

0 3

НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ПОДВИГ - ОТРГЛИ ОД ПЛАМЕНА ОЦА ЧЕТВОРО ДЕЦЕ: Никола и Марко, новосадски полицајци, извукли из пожара човека у Врбасу

07. 01. 2021. у 23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације