Друштво

ИСКУШЕЊА 20. ВЕКА: Тито је деценијама гушио "отварање" српског питања, у његовој СФРЈ Срби су имали далеко мању улогу од оне у Краљевини

Љубодраг Димић

02. 03. 2021. у 17:14

СРПСКО питање није маргинално питање европске историје. Његово решавање, у дугом периоду од почетка XIX века до данас, увек је превазилазило постојеће границе Србије, тицало се виталних интереса суседних балканских држава, изазивало пажњу и реакције великих сила, добијало европске размере.

ИСКУШЕЊА 20. ВЕКА: Тито је деценијама гушио отварање српског питања, у његовој СФРЈ Срби су имали далеко мању улогу од оне у Краљевини

Реч је о сложеном феномену динамичног садржаја, појави испуњеној сталним променама и кретањем, питању у коме су наглашено присутни унутрашњи и спољни фактори. Повезаност и међуутицај који врше међународни поредак, држава и нација присутни су у свим сферама живота.

Сложеност одређује степен испреплетаности и сливености у недељиву целину политике - испуњене бројним идеолошким дискурсима, друштва - сатканог од мноштва разнородних структура, привреде - одређене начином производње и тржишта, културе - богате препознатљивим облицима и мотивима путем којих се, у свакодневном начину живота, али и у стваралаштву, исказује нација, тло на коме живи, утицај које трпи.

ТЕМА "Срби и Југославија" обухвата седамдесет три године дуг живот југословенске државе (1918-1991) и цео један век у животу српског народа.

Век отпочет ратовима у којима је "отворено" српско питање и из којих је изникла југословенска држава а завршен, пред нашим очима, разбијањем те државе и привременим "затварањем" једне етапе у којој српски народ није успео да своје питање дефинитивно реши.

Век препун историјских догађаја, светских и грађанских ратова, окупација, револуција, формирања и губљења државе, геноцида, егзодуса, пражњења етничког простора, демографског тањења нације, покушаја хватања цивилизацијског корака са светом, економских успона и падова, урбанизације, недовршених процеса дугог трајања и сложеног карактера, различитих међуодноса и везе тла, друштва, историје.

У питању је историјско искуство, историја, прошлост са којом се може живети само уколико је поуздано истражена и рационално саопштена. У противном, са позивањем на "прошлост" подједнако ће се тешко и несигурно живети као што се деценијама живело без ње.