СВЕТСКА НАУКА И ГОДИШЊИЦА ПАНДЕМИЈЕ: Вирус и даље зна више о нама него ми о њему

КОРОНА која је у Србији званично потврђена 6. марта протекле године, заљуљала нам је животе из темеља. И, по свему судећи, нема намеру да стане. Колико ћемо чекати до тог дана када вест више неће бити број новооболелих и оних који су изгубили битку са опаким вирусом, нико се не усуђује да изговори.

Архива

До тада, свакодневни живот протиче у сенци неумољивих бројева који показују пораст заражених и умрлих. Ипак, испоруком првих вакцина у јануару, стигла је и нада у почетак краја пандемије.

После годину дана, рововска борба против ковида преселила се на друга бојна поља: на неколико стотина пунктова свакодневно се вакцинишу на десетине хиљада грађана, али ни вирус короне не посустаје, и даље налази путеве до стотина људи дневно. Упркос све већем броју вакцинисаних (по броју оних који су примили цепиво смо пети у свету), стручњаци у Србији упозоравају на пораст броја новозаражених, на нове сојеве вируса, на неодговорно понашање... Има ли краја?

- Апсолутно се показало да је овај вирус потпуно другачији од других - каже др Ана Глигић, вирусолог у пензији, за наш лист. - Показао се и врло необичан по начињу преношења, изметнуо се у нешто слично грипу. Чачнули смо на место где не треба и он се покренуо. Да га елиминишемо из природе не можемо, да запалимо све шуме не можемо. Нажалост, пуно лутамо и даље и ни по једном питању о овом вирусу још немамо закључак. Невероватно је како је то чудо мало направило светски проблем. Истраживала сам многе вирусе, али овај ме увек превари и покаже неке друге особине.

Фото АП

Број вакцинисаних премашио је 1.300.000, број ревакцинисаних је већи од укупног званичног броја заражених од почетка пандемије (око 450.000). И поред тога изгледа да смо још далеко од колективног имунитета.

- Наши лекари раде најбоље што могу, али неки грађани пружају отпор - сматра Ана Глигић. - Народ је жељан живота, ово предуго траје, али то што не поштује епидемиолошка правила показује да му није стало до живота. Док је вирус у окружењу и имамо много заражених морамо да се стрпимо. Чак и они који су примили обе дозе вакцине треба да носе маске све док не падне број новозаражених макар на испод хиљаду.

Научници тврде да је смртност од короне мала, статистика каже око један одсто. То је статистика, а овај вирус воли велике бројеве. Од њих се, као и од ковида, треба чувати и сачувати. За годину дана у Србији је, према званичним подацима, од ковида преминуло близу 4.500 људи. Толико је било мртвих да су се сахране одржавале и недељом.

Битку са заразом изгубило је и више од 140 здравствених радника који су радили у црвеним ковид-зонама, али и они који нису радили директно са оболелима од короне. Тешко је израчунати колико је лекара и медицинског особља прележало корону. Зашто и у томе предњачимо у односу на друге државе у региону покушао је да нам објасни епидемиолог прим. др Радмило Петровић:

- Губитак оних који исцељују заражене у време сваке епидемије је неминовност. Сетимо се само да је епидемија вариоле вере која је трајала само три месеца однела две медицинске сестре, једну из Београда, другу из Чачка. Слажем се да је корона била опака према нашим медицинарима. Претпостављам да је на почетку ширења вируса узрок томе био то што нису имали адекватну опрему, или је нису користили на правилан начин.

НУЛТИ ПАЦИЈЕНТ

БОРБА Србије са короном почела је пре него што је овај вирус стигао код нас. Први случај обољевања од ковида 19 у свету пријављен је крајем 2019. године у Кини, а до наше земље је "путовао" нешто више од четири месеца. Према званичним подацима, нови вирус је први пут регистрован у Србији 6. марта, а откривен је код привредника из Бачке Паланке Игора Ђантара (43).

Девет дана касније проглашено је ванредно стање на територији целе државе. Број заражених свакодневно је растао, а 20. марта пацијент из Кикинде први је подлегао опакој зарази. Уведен је полицијски час, први пут на територији Србије после Другог светског рата. Увођење ванредног стања донело је ригорозне мере: затворене су школе и вртићи, уведена је настава на даљину, затворене су пијаце, катанци на ресторанима, заустављен је јавни превоз, затворене су границе. Свима је препоручена самоизолација - без окупљања, без посета, без излазака из куће без преке потребе као што је одлазак у продавницу, апотеке, шетање кућних љубимаца, бацање смећа. Ограничено је повећање цена основних животних намирница и заштитне опреме, као и куповина заштитне опреме на по 10 маски, 10 пари рукавица, два већа или пет мањих средстава за дезинфекцију. Врхунац рестрикција било је увођење полицијског часа и непрестана забрана кретања за старије од 65 година. Они су могли напоље једном недељно пре зоре, како би обавили куповину.

Архива

ПРИВРЕМЕНЕ БОЛНИЦЕ

ЗБОГ пораста броја оболелих формиране су многобројне привремене болнице - на Београдском и Новосадском сајму, "Штарк арена" и Спортски центар "Чаир". Брзо и ефикасно, без помпе и драме, под надзором пуковника др Радивоја Анђелковића, за кратко време Београдски сајам прилагођен је за лечење лакше оболелих ковид пацијената, а када се епидемија у Србији захуктала, готово преко ноћи и под његовим надзором спортска хала "Арена" претворена је у ковид-болницу. И то за много теже болеснике. До отварања болница у Батајници и Крушевцу, "Арена" је била највећа ковид-болница на Балкану. Штавише, строга правила и војничка дисциплина резултирале су тиме да се у "Арени", а ни на Београдском сајму, није заразио ниједан здравствени радник! А, само у "Арени" је свакога дана око 200 запослених.

- За само четири дана успели смо да формирамо болницу на Сајму у којој је било места за 3.500 људи - каже нам пуковник Анђелковић, својевремено директор ове, а сада и привремене болнице у "Штарк арени". - И "Арену" смо у октобру оспособили за само четири дана. Дан и ноћ се радило. Радимо и сада без прекида. Здравствени радници су на ивици снага, многи су отпочетка овде, ово дуго траје. Заражених је, нажалост, све више, чини ми се да ћемо морати да сабијемо редове и то баш жестоко, јер је ово што се тренутно дешава можда већи изазов него на почетку.

Србија је април завршила уз најдужи полицијски час који је трајао 83 сата, а отворено је још неколико привремених ковид-болница - Дом студената Медицинског факултета у Нишу, Средња медицинска школа Два хероја у Новом Пазару...

ДРУГИ ТАЛАС

МЕСЕЦ мај Србија је дочекала укидањем ванредног стања и у атмосфери парламентарних избора. Већ у јуну учинило се да је вирус корона почео да се предаје, а рестриктивне мере су преточене у препоруке. Одржан је фудбалски дерби између Црвене звезде и Партизана, ком је присуствовало око 16.000 гледалаца. Био је то један од првих спортских догађаја у Европи пред публиком, а Србија је добила низ критика због одржавања утакмице. Показало се да се усред лета, када му по свим стручним предвиђањима време није, вирус корона размахао. Други талас епидемије био је вишеструко погубнији од првог. Прошао је мукотрпно, али без карантина, самоизоловања и полицијског часа. У Србији су се јавила жаришта вируса - у Новом Пазару, Врању, Лесковцу, Нишу, Београду...

ТРЕЋИ ТАЛАС

ВИРУС се у октобру вратио у већој снази него на пролеће. Србија је новембар дочекала са 46.954 заражених, док је закључно са последњим даном месеца регистровано укупно 175.438 случајева заразе. Само у тих 30 дана новембра у Србији је забележено више од 128.000 случајева оболелих. Током новембра регистровани су и дневни рекорди заражених, а највише позитивних било је 27. новембра, када је потврђено 7.780 нових случајева.

Епидемиолог Предраг Кон упозоравао је да је много више заражених него што показују подаци и да се званична бројка може помножити са 10 да би се добио приближно тачан број.

- Ако откријемо 6.000, тог дана је 60.000 - говорио је Кон упозоравајући да су капацитети у болницама попуњени.

Архива

КОВИД-БОЛНИЦЕ

У КОВИД-систем ушле су многе болнице у Србији, а пацијенти су из Београда превожени у здравствене установе у другим градовима. Убрзо је отворена нова ковид-болница у Батајници, највећа у региону, саграђена за само четири месеца, а први пацијенти примљени су 4. децембра. Друга нова ковид-болница отворена је крајем истог месеца у Крушевцу.

- Желим да будем оптимистична - каже за "Новости" др Татјана Аџић Вукичевић, директор ковид-болнице у Батајници. - Захваљујући вакцинацији створићемо колективни имунитет и надам се да ћемо то постићи до краја лета, а до тада, судећи према тренутној ситуацији, бићемо у агонији. Једногодишње искуство показало је да ово изузетно агресиван и непредвидив вирус који не престаје да нас изненађује. Упркос великом искуству и преданом раду нас лекара, често смо у ситуацији да себе прогласимо немоћнима.

Опуштања нема, а разлога за бригу је много. Крцата скијалишта, кућне журке и прославе, опуштање вакцинисаних грађана, лепо време претходних дана, ширење британског соја вируса - само су неки од разлога које чланови Кризног штаба наводе као оне због којих Србија данима бележи и више хиљада новооболелих.

ВАКЦИНАЦИЈА

ИАКО охрабрује да је из дана у дан све већи број вакцинисаних у нашој земљи, ту се јавља парадокс - грађани се одмах након вакцинације масовно не придржавају мера и често се заражавају. Државни секретар у министарству здравља др Мирсад Ђерлек замолио је грађане да не потпадну под еуфорију вакцинације, и да се придржавају епидемиолошких мера, јер још има доста до крајњег циља - масовног имунитета.

Препоручујемо

Свет

0 0

НАЈГОРЕ У САД: Број оболелих од короне у свету премашио 102 милиона

29. 01. 2021. у 09:06

Свет

0 0

КОРОНА У АФРИЦИ: Готово 23.000 новооболелих, 1.080 преминулих

28. 01. 2021. у 07:18

Свет

0 0

ЕВРОПА ПОД КЉУЧЕМ: Већина земаља уводи или продужава локдаун, борба против короне и даље траје

27. 02. 2021. у 20:17

Друштво

0 3

ПРЕСЕК ПО ГРАДОВИМА: Погледајте где су жаришта вируса корона!

27. 02. 2021. у 15:22

Друштво

0 9

МЕРЕ ЗА ВИКЕНД СУ ОПОМЕНА СВИМА: Др Дарија Кисић о непажњи због које скачу бројке - "Дођу са зимовања, па хоће у болницу преко реда"

27. 02. 2021. у 12:32

Свет

0 1

НОРМАЛИЗАЦИЈА ЖИВОТА У АУСТРАЛИЈИ: У Новом Јужном Велсу 41 дан без заражених корона вирусом

27. 02. 2021. у 09:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације