Друштво

ЗГРАДА ЛУЈА ДАВИЧА ИМА НОВЕ ВЛАСНИКЕ: Имовина чувеног кореографа, који је стрељан у Црној Гори 1942. године, враћена Јеврејској заједници

01. 03. 2021. у 11:17

ТРИ пословна простора у центру Београда, у Савамали, укупне површине 171 квадратни метар, који су припадали породици чувеног балетског играча Луја Давича, Агенција за реституцију вратила је јеврејској заједници, сазнају "Новости".

ЗГРАДА ЛУЈА ДАВИЧА ИМА НОВЕ ВЛАСНИКЕ: Имовина чувеног кореографа, који је стрељан у Црној Гори 1942. године, враћена Јеврејској заједници

- Јеврејској општини Београд су делимичним решењем Агенције за реституцију - Јединице за враћање имовине жртава Холокауста, враћена три пословна простора у Улици Милована Миловановића број 3, у Београду, као бивше власништво Лујове мајке Стреје Давичо - кажу у Агенцији.

Стреја Давичо, рођена Леви, ту је имовину наследила од Самуила Давича, братанца свог, раније преминулог, супруга Бенка. Давичо је био потомак породице чувеног Хајима Давича, пословног сарадника кнеза Милоша. Она и Бенко имали су троје деце: најмлађег, Луја, по ком данас носи име најпознатија балетска школа у Београду, затим Аврама Арсена и Самуила Бошка.

Бенко је био познати официр и адвокат, с канцеларијом на Дорћолу. Потицао је из старе сефардске породице, а бавио се и књижевношћу, био је дугогодишњи председник Српско-јеврејског певачког друштва и Јеврејске општине Београд. Погинуо је током балканских ратова, 1913. године, код Криволака, у борби с Бугарима, после чега се Стреја са дечацима на неколико година сели у Женеву.

Лујо Давичо рођен је 1908. и детињство је провео на Дорћолу. Свој кратак живот посветио је модерној игри и кореографији, што је у то време било смело и авангардно. Похађао је чувену београдску школу за ритмику и пластику Маге Магазиновић, а затим је у Женеви био ученик Емила Жака Далкроза, швајцарског уметника и професора. Давичо је био играч, кореограф, сценограф, педагог... Наступао је са познатим балетским уметницима свог доба, о чему су извештавали сви тадашњи листови, од "Правде" и "Политике", до "Балкана" и "Времена".

У Београд се вратио 1930. из Париза. Педагошком раду посветио се пред рат, 1937 - 1938. године, када је основана Музичка академија у Београду. Радио је као професор у садашњој музичкој школи "Станковић", где је основао одсек за балет. Ова школа и данас чува спомен-таблу на њега.

Да би избегао погром Јевреја, уз помоћ пријатеља партизана, одлази у Црну Гору, где ради као конобар у једном италијанском ресторану-кантини. Стрељан је, после великог мучења, 1942. године, у Никшићу, када је експлодирала бомба коју је поставио под сто са италијанским официрима.

- Нико од ближих рођака Луја Давича, осим његове мајке Стреје и ујака Јосифа Левија, није преживео Други светски рат. Највероватније да данас нема живих наследника ове чувене породице - кажу у Агенцији за реституцију.

Самуило Бошко Давичо, најстарији Лујов брат, одведен је као јеврејски талац и стрељан у првој групи од 100 Јевреја, на Ташмајдану, 28. јула 1941. Био је машински инжењер. Средњи брат Аврам Арсен, правник, пре рата је отишао у Палестину, као циониста, и тамо и умро од маларије у кибуцу.

ВРАЋЕНО 97 НЕКРЕТНИНА

ЈЕВРЕЈСКОЈ општини Београд, према Закону о отклањању последица Холокауста, до сада је враћен 41 стан и пословни простор који су припадали Јеврејима, данас без живих наследника. Јеврејској општини Суботица враћено је 17 некретнина, Новом Саду 15, Зрењанину 11, Кикинди 6, Панчеву 5 и Земуну 2. У Војводини је враћано и пољопривредно земљиште.