Друштво

РОМИ И ДАЉЕ МАРГИНАЛИЗОВАНИ: Бранкица Јанковић - дискриминација најизраженија код образовања и запошљавња

В. Ц. С.

02. 03. 2021. у 17:44

РОМИ и Ромкиње и даље су маргинализовани и суочени са великим тешкоћама, а један од највећих проблема је висока стопа сиромаштва.

РОМИ И ДАЉЕ МАРГИНАЛИЗОВАНИ: Бранкица Јанковић - дискриминација најизраженија код образовања и запошљавња

Често су изложени говору мржње, а дискриминација је највише изражена у области образовања, запошљавања, здравствене заштите и становања, рекла је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић на представљању извештаја „Роми у Републици Србији: изазови дискриминације“ невладине организације „Праксис“.

Према њеним речима, проблеми ромске заједнице још су видљивији од почетка пандемије ковида-19. Такође је подсетила на истраживање које је њена канцеларија спровела у сарадњи са немачком Организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ), а према којем анкетирани сматрају да су им ускраћена права и услуге само зато што су Роми.

- Ипак, охрабрује податак да 88 одсто испитаника препознаје образовање као најважније за остваривање равноправног положаја у друштву, што само потврђује чињеницу да треба радити на едукацији ромске деце и младих и њиховој пуној инклузији у све сегменте друштва – рекла је повереница.

Дикриминацију и говор мржње на националној основи искусило је више од десет пута у животу 66 одсто испитаника ромске националности, а још 15,1 одсто њих се са дискриминацијом суочило мање од десет пута. Ове податке истраживања које су спровели Институт друшртвених наука и Центар за истраживање етницитета, навео је „Праксис“ у публикацији која је представљена. Дискриминацију Роми пријављују ретко јер, како кажу, немају поверење у институције. Према резултатима поменутог истраживања, 71 одсто грађана ромске националности није пријавило дискриминацију, а надлежни органи су њене последице отклонили само у четири од 23 одсто пријављених случајева.

У „Праксису“ нарочито указују на сегрегацију деце, коју Роми наводе, нарочито у предшколским установама и основним школама. У појединим местима (Лесковац, Ниш, Београд, Бујановац), родитељи других националности избегавају да упишу децу у школе у близини насеља где живе Роми и у којима наставу похађају ученици ромске националности.

- Саговорници су указивали и на просторну сегрегацију ромских насеља као облик дискриминације, потом и на дискриминацију у здравственом систему и систему социјалне заштите, као и у поступањима органа локане власти, полиције и судова - наводи „Праксис“ у извештају и додаје да се Ромкиње неретко суочавају и са насиљем у породици, најчешће од мушких припадника или старије доминатне жене у оквиру породице. Насиље у породици, као ни дискриминацију, по правилу не пријављују.

Поменут је и случај нишких таксиста, чије удружење има интерни правилник по којем возачи нису дужни да превозе Роме. У току је судски поступак због ове дискриминације.