Друштво

КО ЈЕ БИО ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ? Ишао на Богословију са митрополитом Амфилохијем, познат као један од највећих теолога

Новости онлине

04. 03. 2021. у 19:43

УМИРОВЉЕНИ епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић преминуо је после тешке борбе са вирусом корона у Требињској болници.

КО ЈЕ БИО ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ? Ишао на Богословију са митрополитом Амфилохијем, познат као један од највећих теолога

Њему се стање погоршало пре два дана, након чега је прикључен на респиратор због обостране упале плућа.

Владика Атанасије је био један од најзначајнијих теолога и аутор великог броја радова и књига, као и превода најважнијих дела православне мисли.

Атанасије је рођен као Зоран Јевтић 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године.

Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклесиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“.

У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода.

Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма.

Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора. Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија.