Друштво

ТРЕЋИНА ЋАТА РАДИ ОД КУЋЕ: У епидемији велики број запослених у државној управи канцеларију заменио дневном собом

Ј. Ж. С.

13. 03. 2021. у 09:00

ТРЕЋИНА запослених службеника у државној управи последњих месеци ради од куће.

ТРЕЋИНА ЋАТА РАДИ ОД КУЋЕ: У епидемији велики број запослених у државној управи канцеларију заменио дневном собом

То показује евиденција Министарства државне управе и локалне самоуправе, што значи да је у Србији готово 150.000 чиновника канцеларију заменило дневном собом. То су службеници који раде у делу јавног сектора, изузимајући државна и локална предузећа и администрацију која о томе сама доноси одлуку.

Врло брзо по проглашењу епидемије генерални секретаријат Владе Србије донео је инструкције о организацији радних процеса у органима државне управе и владиним службама. Њима је омогућена примена мера заштите од заразе, укључујући и рад од куће.

У време ванредног стања је и свим локалним самоуправама прослеђена иста инструкција, додуше као смерница за поступање.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, сматра да је због овакве ситуације све отежано и успорено.

- За сваки посао који се раније радио за три дана, сада је потребно 25, нешто што сте завршавали за месец, данас вам треба три - каже она.

- Морали су све мало боље да организују, а не да се праве загушења због којих највише трпе грађани. Нико, рецимо, није мислио на старије суграђане који нису дигитално образовани и не могу да комуницирају само мејлом. А, данас више не можете ништа урадити директно.

ОПШТИНАРИ СЕ САМИ ОРГАНИЗУЈУ

БРОЈ запослених у администрацији општина и градова у Србији који своје обавезе извршавају од куће је замагљен, а нема чак ни процена. Јединице локалне самоуправе су самосталне у организацији рада и немају обавезу да о томе извештавају Министарство државне управе и локалне самоуправе.

Иначе овај начин ангажовања запослених је засад омогућен кроз Закон о раду, и то чланове 42 и 50, само као врста уговора о раду и као повремено обављање послова од куће, уз сагласност запосленог и послодавца. Питање је, међутим, колико је рад од куће надокнађен бољом организацијом услуга и колико ту трпе грађани, односно сервис који треба да буде на услузи становницима. Зато је битно разрешити питање квалитета услуга и организације посла и онога што грађани добијају.

Ни наши суседи Хрвати нису се баш најбоље снашли у овој области. Према садашњим проценама, предлог новог закона о раду требало би да се нађе у парламентарној процедури тек у првој половини 2022. године.

И док тамошњи синдикалци сматрају да нема разлога за журбу, будући да постојећи закон прописује услове рада на издвојеном месту у хрватском удружењу послодаваца нису задовољни и траже законско прецизирање обављање посла.