МЕШТРОВИЋ ИЗВАЈАО МИЛЕТИЋА ПО КРАЉЕВОЈ ВОЉИ : Најпознатији симбол Новог Сада би изгледао другачије да је прихваћено дело Ђорђа Јовановића
ГЛУМАЦ Љубомир Бандовић у филму Дарка Бајића "Име народа" толико уверљиво је оживео лик оца присаједињења Војводине матици Србији, да је један од најучесталијих коментара гледалаца гласио: "Као да је Милетић стресао са себе бронзу, поново закорачао централним тргом Српске Атине, високо уздигао десну руку и грмнуо своју чувену поруку - ми смо Срби али и грађани!"
Баш иза ове мисли Светозара Милетића (Мошорин, 1826 - Вршац, 1901) којом је наглашавао да су Срби у Аустроугарској народ јаке националне и родољубиве, али и демократске свести, крије се готово непозната прича о два вајара - хрватском уметнику и једном од најзначајнијих бораца за југословенство Ивану Мештровићу и зачетнику српског скулпторства Ђорђу Јовановићу.
На иницијативу Матице српске из 1925. године, да се најзначајнијем српском вођи северно од Саве и Дунава у другој половини 19. века, постави спомен-обележје, Мештровић је Милетића извајао заогрнутог у дуги капут (реденгот), пркосног, са десном песницом претеће уздигнутом, док је Јовановић народног трибуна заоденуо у грађанско одело, а његов политички сензибилитет истакао уздигнутим кажипрстом десне руке.
Мештровићева вајарска слава и омиљеност у редовима српске краљевске династије превагнули су те његов рад од 1939. године краси средишни новосадски трг и представља један од најпрепознатљивијих симбола града.
ЈОВАНОВИЋЕВ "грађанин Милетић", висок 60 цм, изливен је доцнијих година у три примерка - један краси ОШ "Светозар Милетић" у Земуну, други је део збирке Музеја Војводине, а трећи у кући породице Милетић у Новом Саду. Захваљујући љубазности др Слободанке Милетић, удовице Светозаревог праунука др Славка, који се 2011. упокојио као последњи мушки потомак славне породице, "Новости" су у прилици да објаве фотографију Јовановићеве скулптуре.
Ову причу о судбини Јовановићевог "Милетића" Слободанка је чула још као студенткиња у Београду јер се са својим оцем, који је био сликар, кретала у уметничким круговима у којима су били и сликари Васа Поморишац и Петар Добровић. Касније, када је постала члан породице Милетић, само једном је поменуто да у вези са изгледом споменика породицу нико ништа није питао.
- Најважније је било да се српски народ у Војводини одужио Светозару спомен-обележјем. Мој супруг и ја смо Јовановићеву скулптуру први пут видели пре петнаестак година на свечаности земунске школе која носи Светозарево име. Нама се тај рад веома допао и он је изливен као поклон директора школе Милетићевим потомцима - открива госпођа Слободанка, за наш лист.
По речима Сузане Миловановић, историчара и музејског саветника Музеја Војводине у Новом Саду који чува оригинал Јовановићеве верзије споменика, има и данас историчара који верују да је Јовановићево уметничко виђење Милетића боље и веродостојније оригиналу.
- Тешко је данас бити објективан јер деценијама већ генерације људи су се навикле на баш оваквог "бронзаног" народног трибуна - објашњава Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада, а затим наставља: - Већ сама чињеница да је један уметник реномираног гласа попут Мештровића у то време извајао овај величанствени споменик, показује колико су тадашње градске власти желеле да спомен-обележјем овековече Милетића. Ако погледамо сам концепт Трга слободе и његово окружење, можемо рећи да се споменик стилски уклопио и да смо добили одлично решење које је постало један од најпрепознатљивијих симбола града.
НИЈЕ та жеља градских власти текла глатко јер од идеје 1925. године до откривања споменика 1939. испречила се светска економска криза. У помоћ су пристигли и многи дародавци те су 2. октобра 1939. године, нешто пре осам часова, у Нови Сад почели да пристижу званичници. Међу првима је дошао др Александар Моч, председник Матице српске и Одбора за подизање споменика, затим председник новосадске општине др Милош Петровић, инжењер Дака Поповић и остали.
У новосадском листу "Дан" забележено је да се на Тргу окупило око 30.000 људи. Када су великодостојници заузели своја места, а после беседе др Александра Моча, скинут је застор са споменика, те се пред масом указала џиновска фигура бронзаног Светозара. Хор певачког друштва отпевао је "Боже правде", а пред микрофон је затим стао председник краљевске владе Драгиша Цветковић.
Присутна је била и Милетићева ћерка Милица, удовица Јаше Томића који је довршио оно што је његов таст започео - на Великој народној Скупштини 25. новембра 1918. прогласио је присаједињење Бачке, Барање, Баната и Срема Краљевини Србији.
МИЛЕТИЋЕВ споменик стајао је у миру тек непуне две године када је уклоњен са постоља непосредно после уласка мађарских окупационих снага, средином априла 1941. године. Други пут свечано је постављен и откривен 10. децембра 1944. у присуству представника народних власти. Нови постамент од сивог мермера 215/138/157 цм вајар Павле Радовановић уклесао је, 1951. године, текст: "Светозар Милетић 1826 - 1901. рад Ивана Мештровића 1939".
Од тада до данас споменик није померан, чак ни када је рестауриран. Бронзани Милетић, како га је обликовао Мештровић, до те мере је данашњи симбол града да је "Видимо се код Милетића !" најчешћа "кота" на којој Новосађани заказују састанке сваке феле. Као што је у борби за присаједињење био политички оријентир својим сународницима пре век и по, по Милетићу се и данас, у свакодневном животу, оријентишу нове генерације Новосађана.
АУТОР НИЈЕ ДОШАО
ОТКРИВАЊУ Милетићевог споменика Мештровић није присуствовао, а тај његов гест "правдан" је општепознатом чињеницом да уметник није волео церемоније. У уметничким редовима тога времена, Мештровићев рад није добио високе оцене. Штавише, прилично је оштро критикован: "Милетић је приказан као говорник, са замахнутом десном руком и врло хипердимензионираном згрченом левом руком. Било је мишљења и да је лице, мада портретски верно, безизражајно, а да огртач, чини незграпну скулптуру скоро гротескном".
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (1)