ЕВО ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ РАД ОД КУЋЕ ОПАСАН: "На почетку пандемије се овом није придавало превише пажње - али ситуација постаје озбиљна"

ДЕЦА играју игрице или гледају филмове, а родитељи у истој мрежи раде.

Depositphotos

То олакшава посао хакерима који се баве привредном шпијунажом. И пре тога је крађа података коштала немачку економију сто милијарди евра годишње.

Један интернет-прикључак, једна бежична мрежа – много прикључених уређаја. То је стандард у већини домаћинстава. Док деца преко интернета играју игрице или гледају филмове, родитељи преко система свог предузећа раде. Сви подаци иду кроз мрежу преко истог кућног прикључка.

То је ризик, каже Роланд Фајл, директор минхенске компаније за кибернетичку безбедност Далмајер Системс. „Имате двоје-троје деце која својим уређајима сурфују по интернету и сваки од тих уређаја потенцијално отвара врата за улазак споља“, каже Фајл. Тако је олакшан пут до осетљивих података које има свака фирма.

- На почетку пандемије се овом није придавало превише пажње. Једноставно се хтело да посао иде даље иако запослени не долазе у канцеларије. Али ситуација је врло осетљива - додаје Фајл.

Један од начина да се препознају напади на дигиталне базе су програми који прате проток података и реагују ако се одједном појави неуобичајено велики проток. Јер, то указује да је у току крађа, правцато исисавање података.

При том су најосетљивији сектори истраживања и развоја где на располагању стоје резултати дугих и скупих истраживања. Рецимо кад је у питању технологија за производњу вакцине.

Сто милијарди евра штете годишње

Према подацима удружења за дигиталну економију „Битком“, шпијунажа, крађа података или саботажа годишње немачкој привреди нанесу штету од сто милијарди евра. Обично су најбоље заштићени велики концерни с високим буџетима за обрану од сајбер-напада.

Зато је, како каже Михаел Кихлинг са Института „Макс Планк“, највећи проблем у мањим и средњим предузећима.

Шпијунажа се не спроводи само преко интернета него и класично: преко особа које на овај или онај начин имају приступ подацима. Типична места шпијунаже су и сајмови.

Ту су и тајне службе страних сила, и то не само „дежурни кривци“ попут Русије, Кине или Северне Кореје у које се често упире прстом. „Занимљиво је да цариници у САД понекад врло детаљно претражују лаптопове приликом доласка у земљу. А не треба заборавити ни Француску која чак има и званичну Школу за економски рат на којој се школују државни службеници“, закључује Кихлинг.

Срам покрадених

И немачке службе мотре на страну шпијунажу. Уред за заштиту уставног поретка прати шпијунске активности око установа или предузећа која су укључена у развој цепива. На Европску агенцију за лекове је у децембру већ извршен хакерски напад иза којег су наводно Руси.

Циљ државних служби није толико сама обрана од напада колико описмењавање предузетника кад је реч о овој теми. Зато се нуде семинари и саветовања.

Ипак, многа предузећа која су нападнута то радије задржавају за себе.

- Ради се о имиџу. Јавна објава је у неку руку признање да предузеће није било у стању да сачува своје податке. Осим тога, желе да брзо наставе с послом. Нико не жели људе из тајних служби који седмицама врше истрагу или заплењују рачунаре - каже Кихлинг.

(Ало)

Препоручујемо

Друштво

0 1

СТИГЛИ РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ ИСТРАЖИВАЊА! Докторка Банко - Ево колико смо заштићени после прележане короне

20. 03. 2021. у 14:38

Друштво

0 0

ШТА СМО НАУЧИЛИ У ПРОТЕКЛОЈ ГОДИНИ? Ево којих осам ствари сада - због пандемије - морамо знати

15. 03. 2021. у 12:45

Друштво

0 1

ТРЕЋИНА ЋАТА РАДИ ОД КУЋЕ: У епидемији велики број запослених у државној управи канцеларију заменио дневном собом

13. 03. 2021. у 09:00

Друштво

1 2

ДА ЛИ ТРУДНИЦЕ ТРЕБА ДА СЕ ВАКЦИНИШУ? Доктор Аничић решио дилему - ево шта каже струка

29. 03. 2021. у 16:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације