Друштво

ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе

Љ. БЕГЕНИШИЋ

01. 04. 2021. у 11:00

АКО Србија жели да добије закон о заштити језика и писма, постојећи предлог који неколико година чами у фиокама, мораће, по свему судећи, бити промењен. А тог посла мораће да се лати Министарство културе и информисања.

ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе

Наиме, у Републичком секретаријату за законодавство кажу, за "Новости", да предложена решења у закону о изменама и допунама закона о службеној употреби језика и писма у већем делу превазилазе оквир службене употребе језика и писма као облика комуникације између државних и локалних органа власти, с једне стране, и грађана и других субјеката, с друге стране и да спадају у домен јавне употребе језика и писма, што није у делокругу овога секретаријата.

- Министарство у оквирима своје надлежности може припремити нацрт закона којим би се уредила јавна употреба језика и писма - каже се у одговору који је из Секретаријата достављен "Новостима".

А питања на ову адресу упутили смо након што је "Новостима" у Министарству културе и информисања, на наше питање када ће бити усвојен закон о заштити језика и писма, речено да предлагач тог прописа није ово министарство, већ је то Републички секретаријат за законодавство.

У Секретаријати кажу да је још током 2017. године Министарство културе обавештено с њихове стране о примедбама које су имали на законски текст. При томе, кажу у Секретаријату, "изразили смо став да је доношење таквог закона нецелисходно имајући пре свега у виду да би наметнуло додатне финанансијске трошкове пре свега привредним субјектима, јер се у нацрту закона који нам је достављен подразумева и обавезна употреба ћириличког писма у медијима, при исписивању назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, исписивању понуда, гаранција и слично. Такође, исписивање помоћним латиничким писмом може бити нецелисходно и у одређеним случајевима неразумљиво".

У Секретаријату за законодавство напомињу да избацивање латинице из јавног живота није мера која се може уводити административним декретом, имајући у виду досадашњи вишедеценијски начин употребе тог писма, нити држава може наједном употребу латиничког писма да прогласи прекршајем.

- Потребно је да се употреби други приступ, а то је пре свега стимулисање и подстицање одређених субјеката да користе ћириличко писмо у јавном животу - препоручују у Секретаријату за законодавство.

Истовремено, професор др Милош Ковачевић, који је у име Одбора за стандардизацију српског језика, учествовао у изради постојећег прописа, појашњава нам да је претходно Министарство културе и информисања са министром Владаном Вукосављевићем на челу, у сарадњи са Одбором направило још 2018. године Измене и допуне Закона о језику и писмима у Републици Србији. И након низа јавних представљања и образложења, измене су послате Влади како би биле упућене у скупштинску процедуру.

- И ту се изменама губи сваки траг - каже Ковачевић.

Да је српска језичка струка више пута апеловала и молила, обраћала се и директно државним челницима, како би био донет овај пропис, указује и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика.

- Српска јавност показује незадовољство што се не усваја закон о језику, што је разумљиво кад се види колика је запуштеност, нећу рећи угроженост српског језика и писма - истиче овај лингвиста. - Ипак су код нас језик и писмо у центру националног и културног идентитета. Или се баш због тога онемогућује њихово усвајање? Усвојили смо добар закон о мањинским језицима, па је ли пропао свет? Уместо да усвојимо и закон о српском језику и писму, којим би се регулисало њихово место у службеној употреби, успоставила хармонија у деловању та два закона, закон о српском језику и писму се стално гура у страну и поред неколико најава и с државног врха да треба заштитити српски језик и писмо и донети закон.

ОБЕЋАЊА

ТАНАСИЋ не сумња да председници државе и Скупштине виде да у свему овоме нешто дебело није у реду. И професор Ковачевић подсећа да је и сам председник Вучић бар пет-шест пута нагласио да је неопходно заштитити ћирилицу, па чак и директно обећао да ће се заузети за доношење идентичног закона о српском језику и ћирилици у Србији и Републици Српској.