Друштво

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - НАЈВИШЕ БОМБАРДОВАНА ПРЕСТОНИЦА У ИСТОРИЈИ СВЕТА: 80 година немачког напада на Београд

Иван Миладиновић

04. 04. 2021. у 19:50

НЕДЕЉА, 6. април 1941. године. Тачно у 5 сати и 20 минута са таласа Радио Берлина емитују се звуци "Марша принца Еугена", који је компоновао Андреас Леонард.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - НАЈВИШЕ БОМБАРДОВАНА ПРЕСТОНИЦА У ИСТОРИЈИ СВЕТА: 80 година немачког напада на Београд

Био је то тајни знак да седам ваздухопловних пукова крену у напад на главни град Краљевине Југославије. Полетело је 205 бомбардера, више од стотину "штука" и 160 ловаца. После сат и десет минута пале су прве бомбе на Београд. У пламену су били војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици и наслеђе, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице.

До краја дана до темеља је срушено 627 грађевина, тешко је оштећен 1.601 објекат, а трагови експлозија остали су на 6.828 кућа и зграда. По немачким изворима само првог дана бачено је 218,5 тона експлозива. Током вишедневног бомбардовања страдао је 2.271 житељ престонице.

Било је то до тада једно од највећих разарања у историји. До темеља је уништена Народна библиотека Србије са националном збирком која је имала око 354.000 монографских публикација у око 500.000 свезака, 1.365 рукописа, 226 раних штампаних књига, око 6.260 бројева часописа и новина, око 3.770 писама и 1.447 јединица картографског материјала, графика и фотографија.

ПОГИНУЛИ НИКАД НИСУ ПОПИСАНИ

ПЕДЕСЕТ и пет година пре НАТО бомбардовања, од септембра до августа 1944. године, англоамерички бомбардери су се 11 пута устремљивали на српску престоницу. Они су докрајчили оно што Немцима није пошло за руком 6. априла 1941. године.

Број погинулих никада није пописан, а рањених и повређених било је на хиљаде.

Судбина ове значајне културне установе одлучена је 31. марта када су разрађивани детаљи београдске операције. Тачности ове констатације потврдио је генерал Александер Лер већ на првом саслушању пред обавештајним официрима НОВ Југославије, у другој половини маја 1945, у Купинцу, у непосредној близини Загреба. Он је том приликом рекао да му је лично Адолф Хитлер издао наређење да се у првом налету сруши Народна библиотека, па тек онда значајни војнички циљеви. Мотив за ову одлуку је било сазнање да се у овој згради налази све оно што је вековима чинило културни идентитет српског народа.

Генерал Лер, који је руководио операцијом "Казна", односно нападом на Београд, ово је потврдио и у својој биографији, о времену проведеном у Југославији, коју је писао док је чекао извршење смртне казне и која се чува у Војном музеју.

Први су своје топове према Београду уперили Турци, 1456. године. Пет и по векова касније, после 45 година мира, англоамеричке бомбе поново су падале на Београд, од 24. марта до 9. јуна. Готово да није било дана да на главни град или у непосредној околини није погођен неки циљ. Процењује се да је у ваздушним нападима НАТО на тлу Југославије убијено око 3.000 људи (од чега 2.500 цивила), а више од 6.000 рањено. Процене штете за Србију крећу се од 30 до 100 милијарди долара, а Београд је претрпео значајна директна и колатерална разарања. Између осталог, уништен је симбол Београда, Авалски торањ, зграде Генералштаба и Министарства одбране, Републичког и Савезног МУП, пословни центар "Ушће", зграде РТС, кинеске амбасаде и многе друге.

ДАТУМИ РАЗАРАЊА БЕОГРАДА

441.
Хуни су срушили Сингидунум
после 450.
Сингидунум је под влашћу Сармата
око 470.
Источни Готи протерали су Сармате из града
488.
Гепиди освојили Сингидунум
504.
Готи заузимају град
535.
Византијски цар Јустинијан I обнавља Сингидунум
584.
Авари освајају и разарају антички Сингидунум
592.
Византија га је повратила
596.
Авари срушили бедеме, али је византијска војска задржала град
око 630.
Словени су освојили Сингидунум

827.

Бугари заузимају тврђаву
878.
Град добија словенско име - Београд
896.
Угарска војска је напала Београд
1071.
Угарска опседа Београд
1072.
Византија преузела Београд
1096.
Угарска војска разара Београд
1127.
Мађарски краљ Стефан II руши Београд и његовим каменом гради Земун
1154.
Византијски цар Манојло I руши Земун и истим каменом поново гради Београд
1182.
Угарска напала и опљачкала Београд
1284.
Београд постаје српски град. Власт преузима краљ
Драгутин
1316.
Краљ Милутин оружано осваја Београд
1319.
Угарски краљ осваја и спаљује Београд
1382.
Противници угарске круне, браћа Хорвати, освајају Београд
1386.
Угарска је повратила Београд
1403.
Деспот Стефан Лазаревић обнавља тврђаву и градско насеље, и проглашава га српском престоницом
1427.
Угарска преузима Београд
1440.
Турска напада Београд, али ће град, уз велика разарања, бити одбрањен

1456.
Угарска и крсташка војска одбраниће од турске војске Београд. Град је разрушен
1521.
Угари предали Београд Турцима, после двомесечне опсаде
1688.
Аустрија преотела Београд од Турака
1690.
Турци истерују Аустријанце из Београда
1717.
Аустријска војска освојила Београд
1739.
Турци враћају Београд
1789.
Аустријанци су поново у Београду,
1791.
Турци се враћају у Бели град
1806.
Српски устаници заузимају Београд који постаје центар нове Србије

1813.
Турци поново заузимају Београд
1867.
Михаилу Обреновићу предати кључеви Београда
1914.
Аустријска војска улази у Београд и остаје само три месеца, да би...
октобра 1915.
... поново ушла и остала три године
1941.
Немци бомбардују Београд 6. и 7. априла, и 12. априла улазе у њега тако разрушеног
1944.
Американци и Енглези осам пута бомбардују Београд од априла до септембра 1944. године
1944.
НОВ Југославије и Црвена армија ослобођају град без употребе артиљерије и авијације да се не би изазавала нова разарања
1999.
Од 24. марта претпоследње године 20. века у наредних 78 дана дана Београд је практично стално био на нишану НАТО бомбардера. Није било дана да у оквиру операције „Милосрдни анђео” није била нека од мета у Београду или у његовој околини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту

Свет

0 20

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"

ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.

08. 11. 2024. у 09:02

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - Платићете високу цену!

Свет

2 100

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"

ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".

06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04