СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Људевит Гај опљачкао кнеза Милоша; боравак у Загребу 1848. обавијен мистеријама и закулисним политичким играма

НИЈЕ згорег, с времена на време, прелистати старе и све ређе читане књиге, које нам откривају један потпуно забрављен свет, пред налетом "згуснуте" историје у протекла два века. Из тог загубљеног света, са пожутелих страна, ту и тамо, извиру и непознати детаљи о његовим савременицима, које је званична повест заобишла. Ту су детаљи који сведоче да су поједине националне величине биле умешане у свакојаке мутне радње и афере, које су по некакавој инерцији више везиване за нека потоња, долазећа времена.

Архива

Елем, 1848. је година. Европа гори. Револуционарни пламен захватио је готово пола континента. Устао је народ против феудалних властодржаца, траже се основна људска права, националне слободе, ослобађање кметова...

Аустријски цар Фердинад Први бежи из Беча у Инсбрук. А тамо, у царском граду, у изгнанству је и бивши српски кнез Милош Обреновић. Нашао се на великој муци. Где да склони главу? После Беча планула је и Будимпешта, а потом и читава Мађарска. Револуционарни талас захватио је и његова велика имања у Влашкој.

МИЛОШ, велики "комбинатор", схвата шта се дешава у Европи. Није улудо добио епитет Велики. Можда је уздрмана Европа права прилика да поврати власт у Србији. А да би то урадио, требало је бити што ближе кући и онима који за његов повратак. И одлучује да је Загреб најидеалније место за боравак у тим смутним и несигурним временима. А успут, како не зна ни један језик, биће међу народом који разуме, како би се рекло - међу својима.

После абдикације, кнез Милош је напустио Србију и нашао се у изгнанству, као и Карађорђе после слома Првог српског устанка. Иронија историјске судбине учинила је да су две највеће личности у новијој српској историји морале да напусте рођену земљу и да део живота проведу у туђини. Истина, избеглички положај Карађорђа и Милоша није био исти. Вођи Првог српског устанка, приликом преласка преко Дунава одузели су све до последње крајцаре. Његов кум Милош (а у народу се приповеда од кад је кум, преко кума, скратио кума за главу, кумство је међу Србима изгубило на цени), понео је са собом готово цело своје богатство. Рачуна се да је располагао са више од 550.000 дуката у злату. А то је у оно време била огромна сума и захваљујући томе, у европским престоницама живео је на високој нози.

ПОРЕД луксузног живота, у Бечу је Милош водио рачуна да негује присне и пријатељске везе са најугледним аустријским личностима. Био је уверен да ће се кад-тад вратити на кнежевски престо. Хроничари бележе да је био виђен гост код аустријског канцелара Метерниха, тада једног од најутицајнијих државника у Европи. "Кнез Метерних ми се врло пријатељски приказивао, не знам да ли из ласкања или чиста срца", говорио је Милош. У знак пажње према моћном аустријском канцелару, Милош је наручио у Београду скупоцену народну ношњу за Метернихову супругу, која је коштала више од 500 златних дуката. Право мало богaтство. Милошева свастика Тона Цукић, мислећи да се народна ношња неће свидети великој бечкој дами, рекла му је:

- Да сте јој бар купили нешто по њеном обичају, што би могла носити...

- Бога ти, Тоно, ћути! Зар је она жељна хаљина? Него нека има што друга нема!...

И ТАКО ће кнез Милош Обреновић инкогнито стићи у Загреб касно увече 21. маја 1848. године и одсести у хотелу "Јегер хорн" ("Ловачки рог") који се налазио у Илици, и у то време најпрометнијој улици хрватске престонице. Али, од тајанственог боравка у граду подно Сљемена није било ништа. Уместо тајношћу, посета је била обавијена многобројним мистеријама.

Чим се са својом пратњом, коју су чинили двојица слугу и лични лекар сместио, хотел је стављен под стражу народних гардиста.

"Да нити коме дају код мене доћи, нити коме од мојих дају изаћи" - причао је доцније бивши кнез. Ускоро су на врата његове собе закуцала двојица градских изасланика, са налогом главног судије Камауфа да сместа напусти град.

Истовремено кад и Милош, у Загреб стиже Миливоје Петровић Блазнавац, бивши ађутант кнеза Александра Карaђорђевића, а иронијом судбине будући намесник малолетног Милана Обреновића. Блазнавац је као човек од поверења послат у Беч да мотри на сваки корак кнеза Милоша. Чим је стигао, он обавештава Људевита Гаја, хрватског књижевника, декларисаног вођу Илирског покрета и предводника народног препорода, ко је дошао у Загреб.

ТЕШКО је данас реконструисати шта се баш тачно дешавало у овом замршеном и мистериозном случају. У сваком случају Људевит Гај, који је код бана Јосипа Јелачића био повереник за спољне послове, водио је неку своју личну игру, а вероватно и понешто за власт у Београду. Он је организовао стражу испред хотела и написао налог за напуштање Загреба. Видео је добру прилику да од свргнутог кнеза искамчи знатну своту новца. Када се Гај појавио на вратима хотелске собе, Милош га је дочекао салвом озлојеђених речи:

"Зар је то братство, зар је то словенство? Ја вам долазим као рођеној браћи, а ви ме дочекујете и са мном поступате као са злотвором."

Вођа Илирског покрета је одмах почео да у причу увлачи бана Јeлачића:

"Бан је човек сиромах, а сад у овој прилици треба му новац; зато дајте неку суму новца... а ја ћу га наговорити да вас пусти".

Кнезу ништа друго није преостало него да одреши кесу и да исплати 2.000 форинти у сребру. После неколико дана, Гај се поново појавио са захтевом за новац - тражио је тада 15.000 сребрних форинти. И то је Милош платио. Када се појавио и трећи пут, тражећи још 2.000 дуката у злату, кнез је то енергично одбио. На то му је Гај рекао:

"Ако дати нећете, ви у затвору остајете."

И ОСТАО је још двадесет дана. Тек после доласка кнеза Михаила и његове интервенције код Јелачића, стари је кнез пуштен на слободу. Избавивши се из овог заточења, Милош је отпутовао у Љубљану где пријављује полицији све што му се догодило у Загребу, а Људевита Гаја оптужује за изнуду пара. Уследила је оптужба, па истрага, а вођа народног препорода завршио је шест месеци у бечком затвору из ког се извукао подмићивањем моћника. Никад није утврђено да ли је за "спасавање" део новца добио и Блазнавац.

Великом броју ових контрадикторних догађаја у Милошевој загребачкој епизоди додајмо да је и бан Јелачић отворио истагу против Гаја, али је убрзо одустао. По свему судећи и он је био умешан у ово пељешење бившег и будућег српског кнеза.

А велики илирац, паралелно са уцењивањем Милоша Обреновића, извештавао је кнеза Александра Карађорђевића да његов супарник, који из прикрајка мерка престо, из Загреба кује нову заверу против њега. Захвалност из Београда је убрзо стигла. Илија Гарашанин шаље хиљаду златних дуката Људевиту Гају, а његовој супрузи српску женску народну ношњу опшивену златом. Иначе, добро је познато да су се у оно доба грофови и племићи у Загребу возили двопрегом, а Људевит Гај и његова породица четверопрегом. Супруга је носила бунде, раскошне хаљине и била разметљива.

УТЕХА У РАСКОШНОМ ЖИВОТУ

КАДА је напустио Београд у јесен 1839. године, кнез Милош, мада је већ имао 60 година, није се мирио са новонасталом ситуацијом и настојао је свим силама да се врати на власт у Србију. Одржавао је редовне везе са политичким истомишљеницима и слао им обилату помоћ у новцу. Лично се ангажовао у неколико побуна, међу којима су најпознатије Катанска буна и Тенкина завера. Увидевши да његови покушаји усмерени на подривање режима у Србији наилазе на оштар отпор уставобранитеља и њиховог првака, Томе Вучића Перишића, који је Катанску побуну у Шапцу и Лозници угушио у крви, кнез Милош је 1841. године из Влашке отпутовао у Беч да нађе заборав и утеху у бурном животу аустријске престонице. Тамо се упустио у љубавне авантуре са Фани Хитенбургер и Аном Рафелсберг, што га је коштало и здравља и новца.

Препоручујемо

Србија

0 1

АНГАЖОВАО ГА ЈЕ ЛИЧНО МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ: Изложба о Ђорђу Радићу, научнику и оснивачу пољопривредних школа (ФОТО)

28. 01. 2021. у 18:37

Фељтон

0 5

СУМЊИВА СМРТ МИЛОША ОБРЕНОВИЋА: Аустријске и британске службе стоје иза убиства кнеза?

28. 08. 2020. у 20:00

Фељтон

0 5

ЕНИГМА ЗВАНА ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ: Од сарадника, до непријатеља - због њега је кнез Милош умало убијен!

27. 08. 2020. у 19:00

Фељтон

1 1

КНЕЖЕВИНА У МРЕЖИ КОНЗУЛАТА: Циљ британске политике је био да се кнез Милош на дуже време удаљи од руског утицаја

26. 08. 2020. у 13:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације