ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ИСТИНА ОБМОТАНА ФАЛСИФИКАТИМА: Завера ћутања о геноциду над Србима у Другом светском рату

Слободан Кљакић

27. 04. 2021. у 10:38

ОСАМДЕСЕТ година после почетка Другог светског рата у Југославији 1941, коју су окупирале и раздробиле силе Осовине - нацистичка Немачка, фашистичка Италија, њихови сателити Бугарска и Мађарска - несумњиво најмрачније искуство тог рата је концентрациони логор Јасеновац.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ИСТИНА ОБМОТАНА ФАЛСИФИКАТИМА: Завера ћутања о геноциду над Србима у Другом светском рату

Архива

Основан пре осам деценија у тек створеној сателитској, усташкој Независној Држави Хрватској, Јасеновац је истовремено и најдубља утиснута рана која снажно пулсира данас, притиска сећање и изазива бурне емоције живих. Рана Јасеновца просто вапи да буде зацељена пуном истином, поготово због тога што су све снажнија настојања да она буде уроњена у неистину и обмотана све чудовишнијим манипулацијама. Иза њих се јасно препознају до екстремне грубости изражени фалсификати, игнорисање размера страдања, брутална ревизија слике прошлости и тешко разумљив пристанак једне струје наводно научног историографског мишљења да се о логору Јасеновац расправља у равни политичког преговарања, да се истина о том логору обликује кроз неку врсту договорне и договорене историографије.

Прошло је седамдесет шест година од 27. априла 1945. године, када је у тај пакао на земљи, ушла мања партизанска потерна јединица Кноја, којом је командовао Милан Кевић, прекаљени борац иако петнаестогодишњак, поручник Југословенске армије, најмлађи официр у савезничким војскама током Другог светског рата. Уобичајено се у историографији наводи да су први партизани у бивши логор стигли 2. маја 1945. године, али се то догодило пет дана раније, о чему је Милан Кевић оставио снажно, упечатљиво сведочење о затеченом ужасу.

ПАРТИЗАНСКИ првоборац коме су у рату усташе убиле мајку, три сестре и много најближих рођака, носилац пет одликовања за ратне заслуге, разговарао је о Јасеновцу и са Јосипом Брозом Титом 1965. године, пред којим се супротставио Владимиру Бакарићу. Изразио је, наиме, жаљење што нису очувани остаци логора, како их је са својом јединицом затекао крајем априла 1945: "Требало је да то остане онако како је било - као опомена", рекао је Кевић, на шта се љутито брецнуо Бакарић: "Како то разговараш с председником?"

- Друг Тито је мој командант, а ја сам војник... А ти, друже, добро знаш све одговоре - оштро је Кевић узвратио Бакарићу, да би Тито смирио ситуацију:

- Има право што пита. Видиш, друже Кевићу, мени су другови из хрватског руководства рекли да би све тамо требало да се уклони и да се на том простору направи леп парк, да младе генерације не стварају мржњу једни према другима, и према недужном хрватском народу и његовој републици. Логор би их увек подсећао на прошлост. А то не би ваљало.

Биће у додатку речи и о проблему уређења Спомен-подручја Јасеновац, а већ на почетку помињем пуковника Милана Кевића зато што је оставио за собом драгоцено сведочанство које ће, када буде објављено, изузетно допринети расветљавању истине о овом логору и битно допунити сазнања до којих су дошли други аутори.

Архива

УПРКОС ТОМЕ, још увек нису целовито истражени они најдубљи историјски, политички, доктринарни и идеолошки разлози, као ни социјалне и психолошке мотивације, које су утицале на то да и данас слушамо наводне расправе о карактеру тог логора, или ценкања којима се, као на некаквој пијачној тезги историје, надмећу ставови о размерама усташког злочина геноцида почињеног у логору "Јасеновац" над Србима, Јеврејима и Ромима и злочина над Хрватима и Муслиманима, антифашистичким борцима који су се борили против терористичког режима поглавника Анте Павелића.

Довољно разлога да се још једном постави питање зашто је то тако и да се понуде одговори који следе, за које аутор верује да могу допринети формирању целовитије, шире и истините слике о логору у Јасеновцу. Напомињем да се угао из кога настојим да у овом додатку пружим допринос осветљавању овог питања, прилично разликује од данас доминирајућег говора и погледа о том Аушвицу Балкана.

БЕРТРАНД Расел, један од најутицајнијих филозофа 20. века, борац против нуклеарног наоружавања, пацифиста и вероватно најугледнији представник мировних покрета изнедрених у 20. веку, изрекао је крајем 1967. године недвосмислен суд:

- Ватикан је после рата организовао заверу ћутања о геноциду над Србима у Другом светском рату и тај се "злочин ћутања" мора разобличити и спречити.

Две деценије касније, 1987. године, Владимир Дедијер, неуморни прегалац у истраживању прошлости, који је о историји писао "онако како се догодила", председник Раселовог суда, у Београду је објавио књигу "Ватикан и Јасеновац". У том делу је изнео сијасет докумената који потврђују одговорност Ватикана за геноцид у НДХ, као и аргумената који указују на то да су после рата моћно, клерикално крило Римске курије и Католичка црква у Хрватској, снажно подстицали ћутање о геноцидним злочинима усташа почињеним током рата и у концентрационом логору Јасеновац.

У ВИШЕМЕСЕЧНУ ЖЕСТОКУ кампању дискредитовања ставова професора Дедијера, његове књиге и њега лично, укључила се после појаве поменутог дела не само католичка, него и световна штампа у Хрватској, а реаговао је и Oservatore Romano, званично гласило Ватикана.

Када је књига убрзо објављена у СР Немачкој, а потом и у САД, под насловом "Ватикан - југословенски Аушвиц", клерикални католички кругови у Немачкој организовали су жестоку негативну кампању, којој су се прикључили и припадници хрватске проусташке и усташке политичке емиграције. Судски је гоњен адвокат издавачке куће која је објавила Дедијерову књигу. Искоришћен је за то 166. члан Кривичног законика Немачке о бласфемији, чији је садржај био непосредно инспирисан ставовима средњовековне инквизиције. Највећи западнонемачки дневни лист "Зидојче цајтунг" одбио је да објави рекламни оглас за Дедијерову књигу због навода да је у Јасеновцу побијено 800.000 православних Срба и да за геноцид у НДХ сноси одговорност Ватикан.

У самом средишту завере ћутања o геноциду у НДХ стоји управо систем концентрационих логора Јасновац, највећег губилишта Срба, Јевреја, Рома и антифашиста, југословенски опредељених Хрвата и Муслимана у Другом светском рату. Срби, Јевереји и Роми, страдали су у том губилишту и на многим другим стратиштима тоталитарне НДХ, према раније дефинисаним плановима немачких нациста и усташа.

КАДА ЈЕ РЕЧ О СРБИМА, морбидни план о њиховом уништењу - када куцне час - обликовао је у емиграцији усташки вођа, адвокат Анте Павелић, каснији поглавник НДХ. Свој план је уобличио у Сијени, у Италији, где је био интерниран од 1937. до 1939. године. Саставни део тог плана тицао се и оснивања мреже концентрационих логора за изоловање и уништење Срба, такође Јевреја и Рома, у некој претпостављеној ситуацији у којој усташе преузимају власт у Хрватској.

Откриће сазнања о постојању овог Павелићевог плана, а он га је формулисао у тесној сарадњи са представницима обавештајне службе фашистичке Италије и појединаца из ватиканских кругова, дугујемо др Михаилу Станишићу, историчару, пуковнику ЈНА, прекаљеном контраобавештајцу и полиглоти, кога су послови водили на разне стране света, чак и новинарски. Био је дописник Танјуга, где су му отварана врата многих архива и увид у мало познату, још чешће непознату грађу, укључујући ону која није интересовала друге наше историчаре. Имао је велика окапања с објављивањем сажете, волуминозне докторске дисертације одбрањене на Филозофском факултету у Београду - више од пет хиљада страница текста с позивањем на прворазредне изворе, с фуснотама које су прави драгуљи и путоказ не само професионалним историчарима него и свим заљубљеницима у историју. Изванредан познавалац историје југословенских народа, коју је увек посматрао као део шире слике историјских процеса у Европи и свету, Станишић је сковао и појам "србоцид", под којим је насловом објавио и књигу 2008. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”