ЧЕТИРИ ГОДИНЕ НА ТЕРЕНУ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ: Лајковчанин истраживао најславнију победу српске војске у Првом светском рату (ФОТО)

ВРАЧЕ брдо, у селу Ћелије, недалеко од Лајковца, поред Ибарске магистрале, место најжешћих борби српске и аустроугарске војске у славној Колубарској бици, у Првом светском рату, темељно је истражио Душан Миловановић из Лајковца.

Фото Википедија

У протекле четири године претражио је сваки педаљ 16 квадратних километара простора, пронашао мноштво предмета - чаура, делова оружја, војничке опреме и униформи, ордења, те прилично прецизно одредио положаје српских и аустроугарских јединица.

Душан Миловановић, главни пословођа за електронику и аутоматику Површинског копа "Поље Д" Рударског басена "Колубара", у претраживању Враче брда, на ком је погинуо и Димитрије Туцовић, користио је приручни детектор за метал, који открива предмете до 20 центиметара дубине. Извор информација били су му ратни дневници српске, понекад и аустроугарске војске.

АРСЕНАЛ Душан Миловановић са предметима из Колубарске битке, Фото Б. Пузовић

ИСТРАЖИВАЊА је сам финансирао, а намера му је, каже, била да открије кретања јединица у периоду после преласка српске војске преко Колубаре и заузимања простора на десној обали реке, у области Враче брда и Човке, до напуштања положаја средином новембра 1914. године.

- Почео сам истраживања из радозналости, јер сам у детињству слушао многе приче о борбама на Враче брду током Колубарске битке, с обзиром на то да сам пореклом из села Ћелија - каже Душан Миловановић.

- Прво сам покушао да откријем где су били ровови војски, али се веома тешко уочавају, јер су у међувремену многи затрпани. Према подацима, на Враче брду је била Моравска дивизија, наоружана домаћим пушкама типа "маузер кока", а суседна Тимочка првог позива, стационирана према Лазаревцу, имала је руске "мозин наган".

Проналазећи чауре у земљи, тачно сам лоцирао где су ове дивизије биле. И Дринска дивизија другог позива, лоцирана према селу Жупањац имала је "мозин наган" пушке. У ратним дневницима пронашао сам и податак да су Моравској као појачање упућивани пукови Тимочке дивизије, па сам настојао да установим и њихово кретање на положајима.

МИЛОВАНОВИЋ је све податке до којих је дошао детаљно убележио на мапу. Тачно се, каже, на карти виде покрети јединица - на ком месту су Аустроугари пробили наше редове, а где је српска војска прелазила у контранапад...

- Досадашња истраживања обухватала су само кретања дивизија, зато нема детаљног приказа како се Колубарска битка одиграла - каже Душан.

- Светски тренд у историји као науци сада је такозвана археологија бојишта, да се на основу нађених предмета лоцирају положаји војски. Тако су, на пример, у Америци до најситнијих детаља истражили битку код Литл Биг Хорна. Колико знам, оваква истраживања, сем мене, код нас још нико није практиковао.

ПРОНАШАО је неколико пројектила и ручних такозваних Васићевих бомби, које су стручњаци МУП Србије преузели. У земљи су била два ордена - Петрова крста, споменице из 1913. године за учешће у Другом балканском рату, новчићи, дугмад са униформи српске и аустроугарске војске, међу њима пар позлаћених и посребрених, који су припадали неком високом непријатељском официру.

- Као што чауре пронађене у једној линији у земљи показују тачан положај одређених јединица, лични предмети говоре о судбинама војника који су у борбама учествовали - каже Миловановић.

- Тако сам нашао и прстен направљен од турског новчића, по чему се може претпоставити да је војник коме је припадао вероватно био са југа Србије. Било је и шнала са опасача, делова фишеклија за муницију... Сви ти предмети потресно су сведочанство збивања на овом простору у тих десетак дана крвавих борби током Колубарске битке.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације